Jasmina Stojković iz Gračanice: Svetleća lopta letela je ka nama, bila je to prva bomba NATO na Kosovu

Na današnji dan pre tačno 23 godine prve bombe NATO pale su upravo u gračaničkom naselju Padalište. Gađano je vojno skladište koje se nalazilo na 500 metara od kuće Jasmine Stojković, novinarke tadašnje RTV Priština, a sada RTV Gračanica.

Stojković za Kosovo onlajn kaže da je početak bombardovanja dan koji se nikako ne zaboravlja, jer je to dan koji je promenio naše živote.

"Tog dana sam bila na poslu u Radio Prištini, od samog jutra su nam stizale vesti o neizbežnom bombardovanju Jugoslavije. Glavni i odgovorni urednik je insistirao da se vrši selekcija vesti, i da se ne emituju u obliku u koji nam stižu, jer su bile strašne. Bilo je pitanje sata kada će početi bombardovanje. Uglavnom su emitovane vesti koje na stanovništvo mogu delovati koliko toliko umirujuće, da se ne stvara panika, već da se ostavi nada da do toga ipak neće doći", kazala je ona.

Po povratku sa posla, pratila je vesti i čitala između redova, jer kao iskusna novinarka, kako ističe, znala je da se vest ne emituje u celini.

"Svi su te večeri čekali dnevnik. Udarna vest je bila da su prvi avioni NATO pakta, poleteli iz vojne baze "Aviano" u Italiji i da su krenuli prema Srbiji. Svi iz naselja smo izaši na ulicu, nismo znali šta nas čeka. Petnaestak minuta nakon toga, najpre smo čuli zvuk aviona koji je leteo ka nama sa juga, a onda smo ugledali svetleću kuglu koja je letela pravo ka nama, koja je u sledećem trenutka eksplodirala u neposrednpoj blizini. Cilj i prva meta bilo je vojno skladište. Od jačine detonacije smo svi popadali", ističe Jasmina Stojković za Kosovo onlajn.

Nakon prve bombe koja je pala na teritoriju Kosova, kreće borba da se sačuva život.

"Razmišljali smo koja kuća ima podrum da se tamo sklonimo. Prva detonacija nije bila jedina, cele noći su se čule detonacije iz pravca skladišta. Ujutru su nas pozvali prijatelji iz Badovca, kraj Gračanice, bili su zabrinuti, jer su gledali kako Padalište gori", seća se Stojković.

Na sreću, te noći niko nije stradao, vojska je skladište napustila na vreme, a prva kuća do skladišta poridice Zvicer uništena je do temelja i to je bio prvi privatni objekat koji je uništen.

Vojno skladište na Padalištu bombardovano je gotovo svake naredne noći, iako je u prvom napadu bilo potpuno uništeno.

"Pored stalnog bombardovanja skladišta, na meti ili samo "kolateralna šteta", pojam koji smo tada počeli da koristimo zahvaljujući objašnjenju Vesli Klarka, gađan je objekat Vodovada u podnožju gračaničkog jezera. Gađan je i manastirski vinograd, takođe na Padalištu koji sigurno nije bio meta. U vinogradu je živeo čika Pera, sećam se da smo morali da sačekamo jutro da odemo da vidimo da li je živ. On je izašao iz kuće koja je gotovo bila srušena u potpunosti i sam nije mogao da veruje da je preživeo", navodi novinarka iz Gračanice.

Od detonacija oštećen je i temelj manastira Gračanica.

S obzirom da su muškarci bili mobilisani žene su same ostajale sa decom i sa strahom čekale noć.

"U našoj ulici svi muškarci bili su mobilisani, bile smo same sa decom, pomagale smo se na svaki način. Tada je već počela nestačica prehrambenih proizvoda, bilo je i male dece. Najveći strah je bio za njih, jer smo nalazili gelere po ulici i dvorištu", kazala je ona.

Novinarka Jamina Stojković prisetila se i bombardovanja Prištine. Pored mnogih objekata koji su u Prištani gađani tokom bombardovanja, bilo je i pravoslavno groblje.

"Mi smo tada poslali vest iz Prištine da su ubijali mrtve. Kada smo otišli tamo, videli smo ogroman krater i razbacane kosti posmrtnih ostataka sahranjenih na groblju", kazala je ona.

RTV Priština emitovala je program prvih mesec dana bombardovanja.

"Nakon vesti da su ciljevi i Radio televizijski centri, izmešteni smo iz zrade i u dva navrata smo se selili, kako bi se izbeglo granatiranje. Kolege sa televiziji su vrlo često bili u opasnosti, jer su odlazili na teren i snimali", kaže ona.

Materijalna šteta jeste načinjena, ali su najteže ljudske žrtve.

"Ne smemo da zaboravimo porodicu Petrović, kojima su dvoje dece sa svojom bakom stradali u autobusu u Podujevu. Bilo je i pojedinačnih žrtava, to su uglavnom bili naši mladi ljudi koji su bili mobilisani i koji su stradali od NATO projektila", navodi ona.

Zvuk aviona i detonacija postala je svakodnevnica, a nekoliko dana nakon početka bombardovanja meštani Padališta odlučili su da zaborave na strah.

"Prvih mesec dana je strah bio ogroman da ćemo i mi postati ta "kolateralna šteta". Onda smo se opustili, i sve prepustili sudbini. Čak su se i deca igrala preko dana, sve do prvog zvuka aviona, onda bi sakupljali decu i odlazili u podrum", kaže Jasmina Stojković.