Ćurčić: Malo verovatno da će do promena u sistemu odlučivanja EU doći u kratkom roku

Istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Petar Ćurčić smatra da nije izvesno da će EU uspeti da reformiše sistem odlučivanja budući da male zemlje vide svoju moć upravo u mogućnosti da jednim glasom blokiraju inicijative koje im ne odgovaraju.

„Ta inicijativa je došla od najvećih i najznačajnijih zemalja i njihov utjicaj je zaista takav da može da pretežno doprinese promeni politike. Međutim, imate male evropske zemlje koje svoju moć vide upravo u tome, u toj mogućnosti da sa jednim glasom blokiraju inicijative i podignu sopstveni spoljno-politički fenomen. Imali smo fenomen Viktora Orbana koji je to vrlo često koristio“, rekao je Ćurčić za Kosovo onlajn.

Kaže da iza inicijative 11 članica EU da se u pojedinim pitanjima omogući donošenje odluka kvalifikovanom većinom umesto konsenzusom stoje dva razloga - pitanje odbrane Europske unije, odnosno njeno naoružavanje i paket sankcija Rusiji, a sa druge strane pitanje evropskih integracija.

„Mi vidimo da, recimo, Bugarska blokira godinama Severnu Makedoniju i zato ne verujem da bi se Bugarska tako lako odrekla tog prava. I koristiće ga uvek da utiče na ostale zemlje članice. U tom smislu, dva su razloga zašto je ova inicijativa pokrenuta. Međutim, moramo imati u vidu da je malo verovatno da će do promena doći u kratkom vremenskom periodu. Za to se moraju  saglasiti sve zemlje, to zahteva određenu proceduru. U krajnjoj liniji, u nekim stvarima je uvedena prosta većina, pa Evropska unija polako usvaja to, druge članice prihvataju ili ne prihvataju. Imamo u toj inicijativi koja je pokrenuta nešto što se zove konstruktivna apstinencija od glasanja. To bi trebalo da bude mera koja treba da se uvede. Međutim, u praksi, hajde da vidimo da li će zaista do takvih promena i doći. EU ima 27 zemalja članica, to je jedan veliki mehanizam. Dok se svi oni usklade, njima treba vremena“, objašnjava Ćurčić.

Na pitanje da li bi novi način odlučivanja mogao da se odnosi na odluke u vezi sa proširenjem ili otvaranjem klastera, odgovara da je to upravo jedan od razloga zašto se ova inicijativa i pokreće.

Dodaje, međutim, da Srbiji iz drugih razloga Klaster 3 još nije otvoren, budući da to blokiraju baltičke i skandinavske zemlje zbog pitanja Rusije, a Hrvatska, Bugarska, Holandija i Belgija iz nekih svojih razloga.

„U krajnjoj liniji, mislim da neće menjati temeljne stvari, a to je da se o članstvu u EU neće odlučivati prostom većinom, već da mora da postoji konsenzus svih članica. Meni se čini da je nerealno očekivati da bi ove promene mogle da dođu u brzom roku, dakle da se uvede prosta većina oko pitanja pregovora i proširenja, zato što je to stvar oko koje su se već decenijama usklađivale sve zemlje članice. Nije realno očekivati da bi u proširenju mogao da se uvede princip proste većine. Možda ga uvedu za neka druga spojno-politička pitanja“, naveo je Ćurčić.

Upitan da li bi novi princip odlučivanja bio opasan ako se radi o evropskim integracijama Kosova, budući da pet zemalja članica EU ne priznaje kosovsku nezavisnost, Ćurćić ocenjuje da će pitanje Kosova ostati u ovim okvirima u kojima se i sada nalazi.

„Kosovo je otpočinjalo svoje procese evrointegracija očigledno paralelno od Srbije, gde su se sve zemlje, čak i tih pet, saglasile oko nekih pitanja. Vidimo da je i poglavlje 35 u pregovaračkom okviru Srbije upravo ono koje se tiče odnosa Srbije i Kosova. Dakle, očigledno su ti procesi uključeni u pregovaračku agendu. Evropska unija ne može da menja temeljno svoje stavove. Većina članica EU priznaju nezavisnost Kosova, a s druge strane imamo tih pet koje dosledno ne priznaju. Mislim da u tom smislu pitanje Kosova još ostaje u ovim okvirima u kojima je sada gde će, u suštini, Evropa da vodi svoju politiku pregovaranja i biće moderator u dugim pregovorima između Beograda i Prištine”, zaključio je Ćurčić.