Jovanović: U Vidovdanu spojene religijske, istorijske i nacionalne komponente srpskog naroda

Asistent na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Luka Jovanović ocenio je da Vidovdan predstavlja „osnovu srpskog identiteta“ u kome su spojene religijske, istorijske i nacionalne komponente srpskog naroda.

„Vidovdan predstavlja jedan od centralnih praznika u srpskoj prošlosti. Zapravo, slobodno možemo reći da predstavlja osnovu srpskog nacionalnog mita, osnovu srpskog identiteta u kojem su spojene religijska, istorijska i nacionalna komponentna srpskog naroda“, izjavio je Jovanović za Kosovo onlajn.

Podseća da Srbi pamte Vidovdan po više značajnih događaja koji u Srednjem veku dobijaju svoje središte.

„Iako je najprepoznatljiviji Vidovdan iz 1389, smatram da treba napomenuti da Vidovdan u Srednjem veku ima značajno središte kao narodni i crkveni praznik koji je te 1389. dobio jednu nacionalnu konotaciju, jak nacionalni pečat ogledan upravo u Kosovskoj bitci, u tom sukobu na polju kosovskom između snaga kneza Lazara i snaga sultana Murata“, objašnjava ovaj istoričar.

Dodaje da se ceo mit, zapravo višeslojna priča o knezu - svetitelju i stradalniku, simboličnom mestu borbe i jednom junaku koji je žrtvovao sebe zarad pobede i sigurnosti svog naroda - prepoznaje se i osnovni hrišćanski motiv o Hristosu koji se žrtvovao zarad čovečanstva.

„Sav taj mit je oblikovao kasniju istoriju srpskog naroda, pre svega ogledano u 19. veku, u nacionalnom buđenju, u pravljenju nove države gde od 1804, pa do sve do 1918. teži se jednom cilju, odnosno oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda gde je glavni cilj - osveta kosovskih junaka, kako se tada govorilo“, kaže Jovanović.

Objašnjava da je jedan od mitova da je sa Kosovskim bojem propala i srpska državnost.

„Ona nije propala 1389. Nastavila je svoj život i kasnije. Propala je tek 1459. padom srpske despotovine. Ali, Kosovska bitka je oblikovala kasnije vekove srpske prošlosti“, naglašava Jovanović.

Dodaje da je upravo kosovski mit oblikovao tadašnju umetnost i književnost.

„Jedan Njegoš 'Gorski vijenac' okreće oko Miloševog junaštva, Lazarevog stradanja, kosovskog mita koje čeka to ispunjenje koje će dočekati 1912. i 1918.“, kaže Jovanović.

Jaka simbolika Vidovdana osećala se i u međuratnom periodu, do 1941. godine u umetničkom stvaralaštvu, a posebno vajarstvu.

Jovanović ističe doprinos Ivana Meštrovića.

„On tada stvara, u tom svom čuvenom 'kosovskom ciklusu' spomenike Milošu Obiliću, ali i licima koje se ogledaju u pesmama kosovskog, predkosovskog i postkosovskog ciklusa“, navodi ovaj istoričar.

Dodaje da je u novijoj istoriji Vidovdan obeležen nekim negativnim događajima, a jedno vreme i potpuno skrajnut.

„U doba SFRJ bio je izuzetno skrajnut na uštrb nekih novih praznika koje je tadašnja država praznovala i koji su za tadašnju državu morali da budu centralni kao što je Praznik rada… Ipak, sa buđenjem nacionalne svesti i popuštanjem stega komunizma, Vidovdan se vraća i dobija svoj pijadestal koji se oseća u narodu. Za Vidovdan nikada nije bilo potrebno da država propiše da je 28. jun nacionalni, verski praznik. To se osećalo u narodu“, ističe Jovanović.

Upozorava da Vidovdan krajem 20, ali i prvim decenijama 21. veka predstavlja jednu od glavnih smetnji ostalim narodima „koji srpski narod ne prihvataju kao autohton na ovim prostorima“.

„To pre svega možemo videti kod Albanaca koji se uporno trude kako da uguše proslavu Vidovdana, tako uguše i sećanje, ali i kompromituju sećanje i celu istorijsku istinu vezano za kosovsku bitku, kneza Lazara i Miloša Obilića. Naravno, te konstrukcije su konstrukcije istorijskog revizionizma koje primenjuju u političke svrhe kako bi oslabili srpski nacionalni epos na prostoru Kosova i Metohije“, smatra Jovanović.

Precizira da je glavni cilj slabljenje i kompromitovanje sećanja Srba na  28. jun, Gračanicu, Gazimestan ili Pećku patrijaršiju...

„Mogli smo u medijima čuti da se albanski istoričari trude da kosovsku bitku predstavljaju kao borbu albanskog naroda protiv turskog osvajača, a da Miloša Obilića prikažu kao etničkog Albanca koji je 'smogao snage da se odupre' i zada poslednji udarac turskom sultanu Muratu. Za takve tvrdnje nema utemeljenja u istorijskim činjenicama, u istorijskim izvorima. Istina o kosovskom mitu, istina o Vidovdanu je jasna i za Srbe nepromenljiva“, zaključuje Jovanović.