Joksimović: Izveštaj EK nije iznenađenje, dijalog tek kad Srbija izabere novu vladu

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je za Kosovo onlajn da u ovogodišnjim izveštajima Evropske komisije o proširenju nema ničeg neočekivanog. Ona smatra da će dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je glavni uslov za obe strane kako bi napredovale na evropskom putu, biti odblokiran tek pošto u Beogradu bude formirana nova vlada.

„Na nekom ozbiljnijem političkom nivou poslednji put je održan možda 2023. godine, ali suštinski nema nikakvih bitnih pomeranja u ispunjavanju onih kriterijuma i sporazuma koji su do sada postignuti od Briselskog, pa preko Ohridskog sporazuma. Dakle, jednostavno postoji vakuum u kojem se neke stvari možda i nekontrolisano dešavaju, pre svega na severu Kosova“, ocenila je Joksimović.

Ona dodaje da dijalog uz posredstvo Evropske unije ne daje gotovo nikakve rezultate, jer je jedno vreme postojala institucinalna blokada u Prištini, dok je u Beogradu sada na izborima pobedila Studentska lista.

„Ta pobeda treba da doživi svoj epilog u formiranju nove vlade, ali to je proces koji traje i tek potom možemo očekivati jasniju formulaciju politike u vezi sa dijalogom od strane buduće vlade, pa i nekakve početne korake u vidu prve komunikacije i jasnije formulacije na koji način će ova vlada videti nastavak dijaloga između Beograda i Prištine“, rekla je Joksimović.

Prema njenoj oceni, u izveštajima Evropske komisije ne postoji ništa neočekivano. 

„Što se Srbije tiče, imamo u čitavom nizu godina sve jasnije kritike na ono što se pretpostavlja, odnosno zove evropskom agendom, naročito u onim ključnim oblastima kao što je tema vladavine prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, sloboda medija, sloboda govora. To su nekakve fundamentalne vrednosti na koje Evropska unija posebno obraća pažnju i tu je konstatovan određeni stepen nazadovanja, to više nije ni stagnacija, nego imamo i nazadovanje“, navodi ona.

Kada je u pitanju Kosovo, Joksimović navodi da izveštaj ni na koji način ne govori o nekakvom napretku.

„Nema toga, već upravo suprotno. U tom kontekstu, jedina razlika za koju moramo reći da je izuzetno važna je pitanje recimo Crne Gore, gde je izveštaj veoma pozitivan i gde se pretpostavlja da bi mogao biti poslednji izveštaj ovakve vrste. Crna Gora, kao i Evropska unija se nadaju da bi Crna Gora mogla zatvoriti sva poglavlja do kraja ove godine i potpisati ugovor o pristupanju do polovine sledeće godine, što bi zapravo ispunilo ne samo agendu Crne Gore, već i strateško opredeljenje Evropske unije da se u ovom mandatu desi proširenje“, smatra naša sagovornica. 

Joksimović je rekla i da je Albanija dobila prilično pozitivan izveštaj, pa je uz Crnu Goru, jedina u regionu koja ima potencijal da se u relativno kratkom vremenskom okviru pridruži Evropskoj uniji. 

„Albanci možda kasne jednu godinu za Crnom Gorom. Doduše, u ovom trenutku politička situacija u samoj Albaniji nije preterano stabilna, imamo ozbiljne proteste, ali bez obzira na to, znači ono što Evropska komisija ceni u kontekstu agende i ispunjavanja kriterijuma je i za Albaniju pozitivno“, rekla je Joksimović.   

Upitana da li bi Kosovo moglo da dobije status kandidata, Joksimović podseća da je taj zahtev za Evropsku uniju nerešiv, imajući u vidu činjenicu da pet članica nije priznalo nezavisnost Kosova.

„U tom kontekstu, ne postoji ona vrsta jednoglasnosti koja je potrebna u odlučivanju o temama vezanim za evropske integracije. Ali, sa druge strane, važno je reći i da Evropska unija traga za modalitetima na koji bi se način mogle donositi odluke u procesu proširenja mimo jednoglasnih, odnosno da se donose kvalifikovanom većinom. Da li će do toga doći - to je bitno za sve kandidate, jer će sprečiti eventualno uslovljavanje bilateralnim nesuglasicama i otvorenim pitanjima, što je takođe jedan od ciljeva Evropske unije“, predočila je ona.

Joksimović konstatuje da EU posmatra ovu godinu koja je na svom kraju kao jednu od najuspešnijih u kontekstu evropskih integracija posle dužeg vremena i da se taj cilj proširenja nazire.

Prema njenim rečima, Moldavija i Ukrajina su nove grupe kandidata za članstvo, sa drugačijom vrstom problema.

„Evropska unija će svakako pokušati da pronađe modalitet kojim će Ukrajini dati šansu“, zaključuje Joksimović.