Lekarska komora demantovala Kurtija: Na Kosovo se vratilo oko 40 lekara

Lekarska komora Kosova saopštila je da se u periodu od 2018. do 2026. godine na Kosovo vratilo oko 40 lekara koji su prethodno izjavili da obavljaju profesionalnu delatnost u inostranstvu, a potom se ponovo učlanili i dobili licencu ove komore.

Komora je tako u pisanom odgovoru za Ekonomiju onlajn reagovala na navode kosovskog premijera Aljbina Kurtija da se 171 lekar vratio iz inostranstva na Kosovo.

Lekarska komora Kosova saopštila je da je jedan od pokazatelja koje koristi za praćenje odlaska lekara broj izdatih potvrda o etičkoj i profesionalnoj prošlosti. Ove potvrde izdaju se članovima Komore koji nameravaju da se zaposle i obavljaju profesionalnu delatnost u inostranstvu.

Prema podacima Komore, od 2018. do 2026. godine izdata je ukupno 1.181 takva potvrda.

„Povodom postavljenih pitanja, obaveštavamo vas da je pokazatelj koji se koristi za praćenje odlaska lekara sa Kosova broj potvrda o etičkoj i profesionalnoj prošlosti koje Lekarska komora Kosova izdaje za upotrebu u inostranstvu. Ova potvrda predstavlja osnovni dokument za članove Lekarske komore Kosova koji nameravaju da se zaposle i obavljaju profesionalnu delatnost u inostranstvu. Kada je reč o broju lekara koji su zatražili i dobili ovu potvrdu, obaveštavamo vas da je, prema podacima Lekarske komore Kosova, od 2018. do 2026. godine izdata ukupno 1.181 potvrda“, navodi se u odgovoru Komore.

Prema podacima ove institucije, od 2018. do 2022. godine izdate su 704 potvrde, tokom 2023. godine 167, u 2024. godini 111, u 2025. godini 95, dok su tokom 2026. godine, do dana sastavljanja odgovora, izdate 104 potvrde.

Komora je saopštila i da je, na osnovu ličnih izjašnjavanja svojih članova, oko 600 lekara zaposleno u Nemačkoj.

„Kada je reč o raspodeli po godinama, broj izdatih potvrda je sledeći: od 2018. do 2022. godine izdate su ukupno 704 potvrde. Tokom 2023. godine izdato je 167 potvrda, 2024. godine 111, a 2025. godine 95 potvrda. Tokom 2026. godine, do dana sastavljanja ovog odgovora, izdate su 104 potvrde. Na osnovu ličnih izjašnjavanja članova Komore tokom godina, utvrđeno je da je oko 600 lekara zaposleno u Nemačkoj“, navodi se u odgovoru Lekarske komore.

Kada je reč o lekarima koji su se vratili na Kosovo, Komora je evidentirala oko 40 slučajeva lekara koji su ranije izjavili da rade u inostranstvu, a koji su se nakon nekoliko godina vratili, ponovo učlanili u Komoru i dobili njenu licencu.

Kada je reč o podacima o drugim lekarima koji su se eventualno vratili na Kosovo, Komora je uputila na Ministarstvo zdravlja.

„Prema podacima Lekarske komore Kosova, oko 40 lekara se u periodu od 2018. do 2026. godine vratilo na Kosovo nakon što su prethodno dobili potvrdu o etičkoj i profesionalnoj prošlosti i izjavili da obavljaju profesionalnu delatnost van Kosova. Oni su se nakon nekoliko godina ponovo učlanili u Lekarsku komoru Kosova i dobili njenu licencu. Ovi lekari su u evidenciji Komore identifikovani imenom i prezimenom. Kada je reč o ostalim lekarima koji su se, prema izjavama, vratili na Kosovo, molimo vas da se za više informacija i pojašnjenja obratite Ministarstvu zdravlja, jer je moguće da je reč o kosovskim lekarima sa stranim državljanstvom koje licencira Ministarstvo zdravlja“, navodi se u odgovoru Lekarske komore Kosova.

Pogrešne predstave

Bivši ministar zdravlja, a sada poslanik Demokratskog saveza Kosova (DSK), Armend Zemaj, ocenio je da su tvrdnje Vlade o povratku lekara netačne i da se zahtevi za licenciranje pogrešno predstavljaju kao povratak zdravstvenih radnika iz dijaspore.

Pozivajući se na statističke podatke kojima, kako tvrdi, raspolaže Lekarska komora, Zemaj je naveo da je od 2021. godine Kosovo napustilo više od 757 lekara i više od 1.290 medicinskih sestara.

„Nažalost, ništa od onoga što su izjavili Vlada i gospodin Kurti nije tačno. Stvari su pomešane i u profesionalnom smislu, jer se pokušava da se preko zahteva za licenciranje predstavi povratak lekara iz naše dijaspore, bilo da je reč o onima koji su otišli na školovanje ili o onima koji žive i rade u dijaspori, ali su se tamo školovali i žele da se vrate u svoju zemlju. To nije istina, nije tačno. Statistika pokazuje drugačije, odnosno potpuno suprotno od ove obmane i manipulacije, jer je od 2021. godine, prema podacima kojima raspolaže Lekarska komora, otišlo više od 757 lekara i više od 1.290 medicinskih sestara. To znači da je Kosovo od 2021. godine izgubilo blizu 3.000 zdravstvenih radnika, koji su otišli u zapadne zemlje. Broj onih koji su se vratili, prema tvrdnjama, smešan je, zanemarljiv ili, da ne kažem, može se nabrojati na prste jedne ruke“, rekao je Zemaj za Ekonomiju onlajn.

Zemaj je kritikovao i, kako je naveo, političko mešanje u zdravstveni sektor, ocenjujući da je ono uticalo na odlazak stručnjaka iz javnih zdravstvenih ustanova.

„Postoji stalna tendencija mešanja u zdravstveni sektor, posebno u političkom smislu. Zdravstveni radnici pokušavaju da se pretvore u partijske kadrove, što je nedopustivo. Od njih se traži da služe političkom subjektu, umesto da im se omogući da služe pacijentima i građanima. To ne bi smelo da se dozvoli i mora da prestane, jer se takve stvari dešavaju godinama. Zbog toga su mnogi direktori klinika i stručni lekari, sa velikim profesionalnim i akademskim iskustvom, napustili javne zdravstvene ustanove. Neki su posao pronašli u privatnim zdravstvenim ustanovama, jer su tamo Vlada, ali i ministar zdravlja, pokazali najveće interesovanje, a u jednoj od njih je i sam ministar ranije radio. Nažalost, zbog ovakvog mešanja dolazi do odlaska zdravstvenih radnika, posebno lekara, ali i medicinskog osoblja srednjeg nivoa, koje je veoma potrebno Univerzitetskom kliničkom centru Kosova i regionalnim bolnicama“, rekao je on.

I članica Odbora za zdravstvo i poslanica Alijanse za budućnost Kosova (ABK), Aljbana Bitići, kritikovala je Kurtijevu izjavu, navodeći da stanje u zdravstvenom sektoru ne daje premijeru povoda za pohvale.

Ona je izrazila zabrinutost i zbog broja zaposlenih u Fondu zdravstvenog osiguranja, upoređujući broj radnika u prethodnom periodu sa sadašnjim stanjem.

„Kurti nema čime da se hvali, jer vidimo kakvo je stanje u zdravstvu na Kosovu, uz brojne žalbe, zabrinutost i zahteve. Ne mislim da Kurti treba da se hvali stanjem u zdravstvu, a još manje premijer koji nije učinio ništa za ovaj sektor. Mislim da je došlo vreme da se preduzmu konkretne mere kako bi se poboljšalo stanje u zdravstvu na Kosovu“, rekla je ona.