Manojlović: Zavisnici od igara na sreću sve mlađi i u ozbiljnim kockarskim problemima

Psihoterapeut Jelena Manojlović iz beogradskog SOS centra izjavila je da su korisnici tog centra za odvikavanje i lečenje od kockanja sve mlađi i ukazala da najveći problem predstavlja veliki broj ilegalnih kladionica i sve veća zloupotreba onlajn klađenja.

Manojlović navodi da je, kada je ona pre 18 godina počinjala da radi sa kockarskim zavisnicima, prosek godina onih koji su dolazili na odvikavanje bio je između 35 i 40, dok su danas svi mlađi od 21 godine.

„Primećujemo da su iz godine u godinu, bez obzira da li je Svetsko prvenstvo ili ne, korisnici naših usluga sve mlađi. Trenutno u programu odvikavanja imamo decu od 18 do 21 godine, koji su već u uveliko u zelenaškim dugovima, u ozbiljnim kockarskim problemima“, rekla je Manojlović za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, tokom velikih sportskih događaja poput Svetskog prvenstva u fudbalu, povećava se broj klađenja, a klade se i ljudi koji to ne čine redovno.

„To je nekako uvreženo, uz igru, uz praćenje utakmice, podrazumeva se da se kladi i tada se povećava broj korisnika kladionica“, objašnjava Manojlović.

Govoreći o zakonskoj regulativi igara na sreću, ona je rekla da u Srbiji postoji Udruženje priređivača igara na sreću, koji regulišu rad kladionica, ali da je problem u tome što postoji veliki broj ilegalnih kladionica i sve veća zloupotreba internet onlajn klađenja.

„To je sad najveći problem i tu je najveća nemogućnost kontrole, jer svako ko nije punoletan može da ukrade ličnu kartu od roditelja, babe, dede, tetke i da napravi nalog na bilo kojoj kladionici. Tako da, i kada pokušavaju da saniraju posledice ili da nešto regulišu, ne mogu to da urade do kraja upravo zato što su deca dovitljiva. A i ilegalno tržište je jako veliko i popularno“, rekla je Manojlović.

Prema njenim rečima, postoji zakonska regulativa da osoba mlađa od 18 godina ne sme da uđe u kladionicu, kao i da kladionica ne sme biti na manje od 200 metara udaljena od škola.

„Oni to poštuju u nekim okvirima. Ali, kada poznajete radnika u kladionici, deca se dovijaju pa uđu. Ili, recimo, deca čekaju ispred kladionice nekog starijeg koji će izaći da ga zamole da uplati tiket. Ali, ponavljam, to je manji problem u odnosu na onlajn klađenje, koje je sada svuda dostupno. Ne moramo fizički biti prisutni u kladionicama, možemo iz svoje fotelje da se ulogujemo“, rekla je Manojlović.

Problem je, kaže, i mnogo veći, jer se onlajn sve odvija brže, a „u igri“ su fiktivne pare, tako da kockari nemaju fizički dodir sa novcem.

„Postoji i igranje na poziv kod ilegalnih kladionica. Veoma je raširena mreža koja je prilično neuhvatljiva. Ne možemo da pojmimo do koje mere je to zatrovalo naše društvo“, upozorava Manojlović.

Prema njenim rečima, danas se kockanje, ipak, tretira kao bolest zavisnosti i roditelji uviđaju da je potrebno lečenje, pa dovode decu na odvikavanje i pružaju im podršku.

„Svest o kockanju kao o problemu je sve veća. Kada sam ja počinjala, klađenje i kockanje nije bilo tretirano kao bolest zavisnosti, više kao neka vrsta bezobrazluka i hira ili bahatosti. Sada se uviđa da postoji problem, da zahteva stručno lečenje i to i roditelji i porodice shvate. Ne na prvu loptu, nažalost, već kada se pojavi drugi, treći dug, ali shvate da postoji problem i dovode decu na odvikavanje”, rekla je Manojlović.