Maroević: Mudžahedin-e-Kalk jedini razlog za zabrinutost u Albaniji, napad Irana malo verovatan

Jedini razlog za zabrinutost u Albaniji jeste prisustvo disidentske grupe Mudžahedin-e-Kalk, koja je iz Irana najpre izbegla u Irak, a zatim premeštena u Albaniju, kaže za Kosovo onlajn urednik internet portala RTS-a Rade Maroević. Dodaje da je zabrinutost Albanije razumljiva, ali da je u ovom trenutku malo verovatno da će doći do napada Irana.

„Samo jedan razlog za brigu u Albaniji postoji, to je ta disidentska grupa Mudžahedin-e-Kalk, koja je iz Irana pobegla u Irak, pa zatim iz Iraka u Albaniju. To se desilo pre 15-ak godina i od tada su počeli, u principu, da se pogoršavaju odnosi između Teherana i Tirane, koji nikada nisu bili na bog zna kakvom nivou, sem u kratkom periodu kada je Enver Hodža bio na vlasti“, navodi Maroević.

Objašnjava da je Iran na neki način smatrao da bi Albanija, takva izolovana kakva je bila u to vreme, mogla da predstavlja most ka Evropi.

„Pošto je sve to propalo i ti odnosi su vremenom jenjavali, na kraju su potpuno prekinuti i pre četiri godine, ako se ne varam, diplomatski odnosi su u potpunosti prekinuti. Iranske diplomate su proterane iz Albanije i u nekoliko navrata tokom tih godina pojavljivale su se informacije da postoje neki agenti tajne službe, iranske ili Revolucionarne garde, koji nadgledaju taj kamp u kom se nalaze ti disidenti“, kaže naš sagovornik.

Govoreći o potencijalnim bezbednosnim scenarijima, Maroević ukazuje da su ekstremne opcije malo verovatne.

„U nekom, recimo, već naučno-fantastičnom razvoju situacije, čak bi moglo da dođe do napada, ali to se otprilike tu završava. Šta bi mogao biti metod? Šta je potencijalni napad? Dakle, Iran ne može da dobaci do Albanije, ne postoji raketa u Iranu koja može da dobaci do Albanije. Može da dobaci daleko, ali ne toliko daleko, niti može da gađa tako precizno da bi baš pogodili Drač iz Teherana – to je ipak malo naučna fantastika“, navodi on.

Kao teorijsku mogućnost navodi posredne akcije.

„Ono što bi moglo da se desi jeste neki proksi napad – da se pošalju specijalci koji bi to digli u vazduh, ali to je jako malo verovatno, jer je taktika Irana u ovom ratu prilično jasna i oni se ne bave takvim stvarima. Jasna je zabrinutost Albanije, zbog čega su podignute mere opreza oko tog kampa, jasan je bes Irana zbog toga što on uopšte postoji, ali da li će doći do neke kolizije – to je u ovom trenutku jako malo verovatno“, ističe Maroević.

Na pitanje o ulozi kampa u blizini Drača, Maroević objašnjava da je njegova uloga bila da se spasu ljudi iz Irana.

„Albanska vlada, u to vreme Saljija Beriše, sa tadašnjom američkom vladom Baraka Obame, se dogovorila da se ti ljudi izmeste, jer im je pretila smrtna opasnost. Taj Ašraf, prvobitni kamp koji se nalazio na severu Iraka, bio je non-stop na meti šitskih milicija koje su proiranske u Iraku. Na kraju je poginulo oko 140 pripadnika Mudžahedin-e-Kalka, pa su Amerikanci smatrali da oni tu nemaju šta da traže i da treba da im pronađu neko drugo mesto“, kaže on.

Dodaje da je u igri bilo nekoliko lokacija, a Albanija je, želeći da poboljša odnose s Amerikom, ponudila Drač.

„Dakle, nema nikakvu specijalnu ulogu. To je centar organizacije koja, u suštini, nema neki uticaj u Iranu. U ovom zamešateljstvu oko rata, ta dvojica ljudi su obešena u Teheranu. Da li su oni zaista bili pripadnici Mudžahedin-e-Kalka, to realno ne možemo da znamo, ali povremeno se pojavljuju kao jedna od mogućih varijanti nasleđa sadašnjih vlasti u Iranu, ako i kada padnu. Dakle, ili će to biti Reza Pahlavi, ili oni, ili neko treći, ili neko peti – to u ovom trenutku ne znamo“, objašnjava naš sagovornik.

Ukazuje da su oni, navodno, organizovali neke sajber napade na Iran, ali da je njihov uticaj prilično nejasan.

„Ti napadi su nekad imali više smisla, nekad manje. Jednom su probili signal i pustili signal na državnoj televiziji. To je trajalo tridesetak sekundi, pa je i to prekinuto. Dakle, uticaj te organizacije je prilično nejasan u ovom trenutku“, kaže Maroević.