Ministarstvo odbrane Kosova planira da uvede sistem sveobuhvatne odbrane

Sveobuhvatna odbrana je novi koncept na kojem radi Ministarstvo odbrane Kosova, koji je još u fazi izrade, ali je trenutno prioritet za ovaj resor, poručuju iz ove institucije, prenosi Gazeta Blic.

Tu ideju je pre nekoliko dana otkrio ministar odbrane Ejup Maćedonci, koji je, govoreći za A2/CNN u Albaniji, rekao da novi koncept znači da svaki građanin ima ulogu u zaštiti, bezbednosti i vanrednim situacijama. Detalji će biti uskoro objavljeni.

"Cenimo da građani, institucije i svaki pojedinac treba da znaju svoju ulogu u odbrambenoj i bezbednosnoj situaciji, ali i u pogledu civilne odbrane", izjavio je Maćedonci.

O neophodnosti sveobuhvatne zaštite, ministar je rekao da ovaj koncept zaštite nije izgrađen da bi se nikome suprotstavio.

"Izgradili smo ovaj koncept da se suprotstavimo izazovima i opasnostima ovog vremena. Ovaj koncept je bio potreban i ranije", rekao je on.

Pre oko dve nedelje, Maćedonci je, tokom izveštaja skupštinskom odboru za pitanja bezbednosti i odbrane, takođe obavestila ovo telo da njegov resor izrađuje koncept odbrane.

Potpredsednik ove komisije Enver Dugolji iz vladajućeg pokreta Samoopredeljenje kaže da je Maćedonci najavio svrhu koncepta, koja je, prema njegovim rečima, važnija od samog obaveznog služenja vojnog roka. Dugolji pojašnjava da koncept podrazumeva da građani nisu pasivni, ali imaju neophodnu pripremu za vanredne, ratne ili vanredne situacije.

Prema njegovim rečima, razvoj ovog koncepta ne ometa Kosovske bezbednosne snage, koje su u procesu formiranja vojske, već "ima za cilj da objedini sve bezbednosne komponente, da funkcioniše kao telo u vanrednim situacijama, osetljivim ili u slučaju rata".

"Ovaj koncept ima za cilj da okupi sve akcionare u odbrani i bezbednosti. Dakle, da imamo neku vrstu strukturirane baze podataka, koja nam daje jasan pregled kapaciteta koje poseduje Kosovo“, kaže Dugolji.

Iz Ministarstva odbrane su za Radio Slobodna Evropa rekli da je koncept sveobuhvatne odbrane "u skladu sa okolnostima stvorenim poslednjih godina“, kada se "strategija rata i mešanja u države, u cilju destabilizacije, značajno promenila, postajući hibridnija nego ikada“.

"Ovaj koncept predstavlja nacionalni plan reagovanja za celokupno društvo, u slučaju vanrednog stanja, kada postoji potreba za hitnim zaštitnim merama“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Kosova.

Ono nije odgovorilo na pitanja šta građani mogu učiniti, kako će se pripremati za zaštitu, od koga i koliko dugo.
Maćedonci je, pak, rekao da će uloga Ministarstva odbrane, kao koordinacionog tela, obezbediti da "država bude u stanju da deluje u uslovima vojne pretnje, brzo restrukturiše svoje aktivnosti" i "mobiliše neophodne resurse za odbranu".

Premijer Kosova Aljbin Kurti godinama je upozoravao da će sprovesti obaveznu vojnu službu, ali do sada nije bilo konkretnog koraka u tom pravcu. Na pitanje da li se odustalo od ove ideje, iz Ministarstva odbrane nisu odgovorili: "Zbog osetljivosti stvari ne možemo da delimo druge informacije“,naveli su.

Iako nije bilo mnogo informacija o novom konceptu, mnogi građani iz Prištine kažu da bi u principu bili spremni da se odazovu eventualnom pozivu institucija zemlje, da daju svoj doprinos. Ipak, postoje i oni koji se protive tome. 

"Ja sam po profesiji ekonomista. Mogu da doprinesem tom profilu, na tom polju. Međutim, ne želim da učesvujem u vojsci ili se obučavam u tom aspektu“, kaže Arijana Radonići

Poslanik Demokratske partije Kosova u opoziciji Hisen Beriša, koji je i član skupštinskog odbora za pitanja bezbednosti i odbrane, smatra neprihvatljivim koncept uključivanja građana u obuku za odbranu, ali i opciju obaveznog vojnog roka. Kosovo je, prema njemu, definisano za koncept profesionalne vojske, a ne za sveobuhvatni koncept, jer su samo "profesionalni vojnici borci, a ne vojnici obavezne službe".

"Koncept da svi građani postanu vojnici i služe sa pozicije na kojoj se nalaze je jednostavno kamuflaža, da pokrije neuspeh cilja koji su prethodno postavili i pretvori u lažni povod za izborne efekte, da dobije glas građana“ , kaže Beriša aludirajući na ranije Kurtijevo opredeljenje za obaveznu vojnu službu.

Štaviše, dodaje, u odbrani zemlje i njene bezbednosti, pored KBS-a, deluju i neke organizacije i agencije, poput Kosovske policije, Kosovske obaveštajne agencije, Agencije za vanredne situacije i "uloga građana nije neophodna“.

Stručnjaci, poput Mentora Vrajoljija, izvršnog direktora Kosovskog centra za bezbednosne studije, kaže da uloga građana u konceptu sveobuhvatne zaštite podrazumeva njihovo obrazovanje za zaštitu, ne isključujući praktičnu obuku. U tom kontekstu, on kaže da implementacija koncepta koji Ministarstvo odbrane trenutno razvija može biti problematična.

"To je nemoguće postići bez sistema koji obavezuje građane da učestvuju u informisanju i edukaciji", kaže Vrajolli za Radio Slobodna Evropa.

On dodaje da, ukoliko bude moguće uključiti ulogu građana u koncept sveobuhvatne zaštite, to znači da će oni biti u obavezi da se odazovu pozivu institucija, kao i u slučaju obaveznog služenja vojnog roka. Kako kaže, bez obaveznog služenja vojnog roka, ne može da funkcioniše ni koncept sveobuhvatne odbrane.

Obavezni vojni rok je na snazi u nekoliko zemalja sveta, uključujući Švedsku, Grčku, Švajcarsku itd. U regionu, ovo pitanje je nedavno pokrenuto u Srbiji i Hrvatskoj. U januaru ove godine u obe ove zemlje, govorilo se o pitanju obaveznog služenja vojnog roka.