Mladi iz Južne i Severne Mitrovice: Jezik, saradnja i zapošljavanje ključni za zajedničku budućnost

U cilju podsticanja međuetničkog dijaloga i rešavanja problema nezaposlenosti među mladima sa severa i juga Mitrovice, nevladine organizacije ACDC i REC organizovale su okrugli sto „Povezujemo danas, oblikujemo sutra“, na kojem su učesnici razgovarali o izazovima na tržištu rada, ulozi institucija i značaju međusobne saradnje.

Poseban fokus ovog događaja bio je na zapošljavanju mladih, izazovima sa kojima se susreću prilikom ulaska na tržište rada, ulozi biroa za zapošljavanje i mogućnostima stručnog usavršavanja na Kosovu.

Stefan Kalaba jedan od organizatora okruglog stola iz Nevladine organizacije  ACDC istakao je veliki značaj ovog projekta.

Stefan Kalaba iz nevladine organizacije ACDC, jedan od organizatora okruglog stola, istakao je da je projekat „Connecting Today, Shaping Tomorrow“ rezultat zajedničke inicijative ACDC-a i REC-a, sa ciljem da ojača saradnju i poverenje između mladih sa juga i severa Mitrovice. Kako je objasnio, projekat obuhvata više komponenti, uključujući kulturnu razmenu, dijalog i omladinske inicijative, a jedno od centralnih pitanja koje su mladi sami prepoznali jeste upravo problem zapošljavanja. Današnji skup je, dodao je, bio prilika da se predstavnici mladih i institucija, poput Agencije za zapošljavanje, okupe i razgovaraju o izazovima sa kojima se mladi suočavaju prilikom traženja posla, ali i o programima podrške koji im stoje na raspolaganju.

Na pitanje koliko su ovakve inicijative primenljive u praksi, Kalaba je dodao.

„Pa, sama primena na terenu je bila u smislu da dosta mladih nije ni upoznato da postoje načini da dođu do zaposlenja, da postoje programi gde mogu naći posao i subvencionisati njihovo radno mesto sa iznosom do 70%, mogu se zaposliti kao stažisti u dužini do šest meseci u biznisima, nevladinim organizacijama, tako da ovi projekti gde pokušavamo da povežemo mlade i institucije su dobar način da dođemo do nekih rezultata.“

Salah Bekteši, rukovodilac Kancelarije za zapošljavanje u Severnoj Mitrovici, pozvao je mlade i poslodavce da se uključe u rad ove institucije.

„Ja mogu samo da objasnim kakvo je stanje severno deo, što se tiče Kancelarije za zapošljavanje u Severnoj Mitrovici. Ja i pre sam rekao, ja i vaše medija služim se time da pozovem sve mlade što imaju teškoće da se uključe na tržište rada i poslodavce koji su registrovani i imaju validne dokumentacije da dođe u Kancelariju za zapošljavanje da se registruje. Imamo projekte gde mogu  da se i oni nezaposleni koji imju teškoće  da se uključen  tržište rada  I da se pomažemo..“

Programska službenica NVO ACDC Ines Aljović Mihajlović, naglasila je da su mladi najotvoreniji za međuetničku saradnju.

„Što se tiče projekata koji se implementiraju međuetničke, odnosno između većinske i nevećinske zajednice, rekla bih da negde najbolji odziv, odnosno najbolju implementaciju imaju projekti koji uključuju mlade. Mladi su najotvoreniji ka sticanju novih znanja, negde su oni najotvoreniji možda ka rušenju nekih vrsti barijera, stega, ka tome da možda stiču nove prilike, da stiču nova poznanstva, da uče jezike, tako da smo i danas negde imali priliku da vidimo da zapošljavanje jeste negde zajednička spona mladih i sa severa i sa juga. I rekla bih da na osnovu izlaganja, posebno koje smo imali od strane dve devojke koje su bile predstavnice mladih severnih opština i južnih opština, ipak negde mladi sa severa i juga onako esencijalno imaju iste probleme, a to je manjeg zaposlenja, negde nesigurna finansijska situacija i negde da se jedni i drugi lome da li zbog nedostatka mogućnosti, zbog nedostatka nalaženja posla da ostanu ovde ili da ipak negde svoje prilike traže vani.“

Govoreći o važnosti znanja albanskog  jezika, Ines Aljović Mihajlović naglasila je da poznavanje stranih jezika predstavlja veliku prednost, posebno u kontekstu zapošljavanja i međuetničke saradnje.

Istakla je da je iz ličnog i profesionalnog iskustva u civilnom sektoru, u kojem je angažovana više od deset godina, uvidela koliko je važno moći komunicirati sa drugima. Prema njenim rečima, upravo je jezik ključ za prevazilaženje barijera i uspostavljanje bolje međusobne komunikacije i razumevanja.