Morina: Arljindi Zekaj bila potrebna zaštita dok je bila živa, a ne žaljenje nakon ubistva

Aktivistkinja Kolektiva za feminističko mišljenje i delovanje Dijana Morina izjavila je da je Arljindi Zekaj, za čije ubistvo je osumnjičen njen dever, trebala zaštita dok je živa, a ne žaljenje pošto je ubijena. Ona ističe da su protesti, koji su usledili, direktna posledica neuspeha institucija da garantuju bezbednost, zaštitu i život bez nasilja za žene i devojke.

Morina je u intervjuu za Kosovo pres istakla da se organizacija protesta i kontinuitet delovanja pokreta koji ona predstavlja zasnivaju na dobrovoljnom angažovanju aktivista sa Kosova.

„Povodom ubistva Arljinde, kao i ubistava desetina žena pre nje, svakodnevnog nasilja koje žene na Kosovu doživljavaju, Kolektiv za feminističko mišljenje i delovanje odmah je pozvao na protest protiv femicida. Sam protest, kao i čitav pokret, organizuje se i održava zahvaljujući dobrovoljnom radu organizacione grupe koju čine brojni aktivisti sa Kosova. Revolt svakog člana ove grupe, ali i šire, proizlazi iz kontinuiranog neuspeha države da zaštiti žene, da im garantuje život dostojanstven, bez nasilja i u slobodi“, izjavila je Morina.

Ponovila je da je potrebno krivično goniti službenike koji, prema njenim rečima, nisu ispunili zakonske obaveze u ovom slučaju, kao i smeniti nekoliko visokih državnih zvaničnika.

Među ostalim zahtevima navela je proglašavanje femicida nacionalnom vanrednom situacijom, nezavisnu proveru rada pravosudnog sistema, kao i obezbeđivanje socijalnog stanovanja za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje.

Morina je kritikovala i reakcije političkih predstavnika nakon ubistva Arljinde Zekaj, ističući da javne reakcije nakon tragedije ne mogu zameniti odgovornost koju su institucije imale da je zaštite dok je bila živa.

„Odbacujemo reakcije nakon ubistva Arljinde, uključujući one iz redova vlasti i opozicije. Arljindi je bila potrebna zaštita i garancija njenih osnovnih prava dok je bila živa, a ne žaljenje nakon njenog ubistva, ubistva u kojem su posredovale same državne institucije. Pomenuću kao primer da je ministarka Gervala, na konferenciji na kojoj je predstavila nalaze izveštaja koji je zatražio premijer Kurti, rekla da femicida ima u celom svetu, a ne samo na Kosovu. Prema takvoj logici, to bi značilo da svi treba da sednemo i ne preduzimamo ništa, jer se žene ubijaju svuda, a ne samo na Kosovu. Ali ne, znamo kome treba da uputimo kritike i država mora da preuzme odgovornost i položi račune za svoje propuste u zaštiti žena“, rekla je Morina.

Govoreći o angažovanju feminističkog pokreta, Morina je najavila da će protesti i aktivnosti aktivistkinja biti nastavljeni, uz zahtev za pravdu za ubijene žene i bezbednost onih koje su žive.

„Što se tiče pokreta, od prvog dana smo rekli da predstavnici političkih stranaka nisu dobrodošli na protest. Ako bude potrebno, doći će do sukoba. Sve političke stranke su imale ili imaju vlast i nisu donele nikakvu sistemsku promenu koja štiti žene. Umesto da budu na protestu, treba da budu u svojim foteljama na vlasti, u svojim kancelarijama, i da izađu pred aktiviste i aktivistkinje i predstave konkretne korake u borbi protiv femicida i ispune zahteve protesta“, poručila je ona.

Morina je insistirala na tome da je protest građanski i da se organizuje bez stranačke podrške.

„S jedne strane imamo opozicione stranke koje, kako je pre nekoliko dana jasno i javno rekla naša koleginica aktivistkinja Liridona Sijarina, pokušavaju da diskurzivno preotmu građansku inicijativu. S druge strane, postoje organizovani pokušaji vlasti da ospori protest, tvrdeći da je povezan sa opozicijom i da mu je cilj rušenje i destabilizacija vlade. Ali još jednom želim da kažem da je ovaj protest građanski, da počiva na dobrovoljnom radu aktivista i aktivistkinja, uz dobrovoljnu finansijsku pomoć samih aktivista, aktivistkinja i građana Kosova“, navela je Morina.

U subotu, 7. novembra, u Prištini je održan protest protiv femicida, u organizaciji Kolektiva za feminističko mišljenje i delovanje, nakon ubistva Arljinde Zekaj.

Demonstranti su marširali prema institucijama, zahtevajući pravdu za Arljindu i druge ubijene žene, institucionalnu odgovornost i konkretne mere za sprečavanje nasilja nad ženama. Među glavnim zahtevima bilo je i tretiranje femicida kao nacionalne vanredne situacije.