Od međunarodnih projekata do promocije nauke: Aleksandra Petrović o znanju koje menja budućnost

Od modernizacije studijskih programa i opremanja savremenih laboratorija do međunarodne saradnje, naučnih istraživanja i približavanja nauke najmlađima, rad profesorke Aleksandre Petrović, docentkinje na Katedri za drumski saobraćaj i transport Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, obuhvata različite oblasti u kojima se znanje pretvara u konkretne rezultate.

Kroz međunarodne projekte, inicijative za promociju nauke i saradnju sa obrazovnim ustanovama, Petrović za Kosovo onlajn kaže da cilj nije samo unapređenje uslova za studiranje i istraživanje već i podsticanje mladih da razvijaju radoznalost, istražuju i veruju u sopstvene ideje.

Među rezultatima međunarodne saradnje izdvajaju se savremene laboratorije i centri na Fakultetu tehničkih nauka, mogućnosti za stručno usavršavanje studenata na partnerskim univerzitetima, ali i projekti kojima se nauka približava široj javnosti. Među njima su projekat DiBS, u okviru programa Horajzon Jurop, Evropska noć istraživača, kao i Semafor znanja, naučno-popularni program promocije bezbednog i održivog saobraćaja, koji je osvojio prvo mesto u kategoriji 2 Javnog poziva Centra za promociju nauke.

Govoreći o značaju međunarodnih projekata, Petrović ističe da njihovi rezultati nisu vidljivi samo kroz modernizovane studijske programe već i kroz infrastrukturu, opremu, razmenu iskustava i nove mogućnosti za studente i nastavnike.

„Modernizacija studijskih programa je, složićemo se, u ovoj eri tehnike i tehnologije, koja rapidno napreduje, veoma neophodna da uhvatimo korak sa svim tim novim izazovima i svim tim novim potrebama za novim znanjima, koja mi kasnije prenosimo našim studentima kroz modernizovane studijske programe“, navodi Petrović.

Međutim, kako naglašava, poseban značaj kao rezultat projekata imaju laboratorije i centri koji su ne samo osnovani već i opremljeni savremenom opremom iz različitih oblasti.

„Tako, mi imamo jednu od najmodernijih laboratorija za saobraćaj i transport, imamo HDTV studio, dakle, imamo laboratoriju za obnovljive izvore energije i električnu mobilnost, Centar za kratke programe studija, Centar za obuku i inovacije. Dakle, to su sve organizacione jedinice koje su osnovane i opremljene u okviru naših međunarodnih projekata“, objašnjava ona.

Pored unapređenja infrastrukture, važan rezultat međunarodne saradnje jeste i razmena iskustava nastavnika sa kolegama sa univerziteta širom Evrope. Takva saradnja otvara prostor za razmenu znanja i iskustava, dok studenti dobijaju priliku da steknu nova znanja i veštine i upoznaju se sa načinom rada na drugim visokoškolskim ustanovama.

„Ono što je takođe značajno jeste da naši studenti, osim što u poboljšanim uslovima studiraju kod nas, na našem fakultetu, imaju mogućnost da odu na stručnu praksu na neki od univerziteta koji su nam partneri i da tamo steknu posebna iskustva i posebna znanja i veštine. Ali rekla bih da vide da, u suštini, ne zaostaju znanjem za tamošnjim studentima. Dakle, sredina iz koje potičemo nije dokaz za to da li i koliko znamo, koliko možemo i kakvi su naši potencijali“, poručuje Petrović.

Za razliku od programa Erazmus Plus, koji su usmereni na obrazovanje, projekti u okviru programa Horajzon Jurop kojima se bavi Petrović usmereni su na nauku, istraživanje i približavanje nauke društvu.

Jedan od takvih projekata je DiBS (Digital Bridges Science Media Society), čiji je koordinator Univerzitet u Prištini. Kroz različite aktivnosti, među kojima su Evropska noć istraživača i program „Istraživači u školama“, cilj je da se nauka približi građanima, a posebno deci i mladima kojima mogućnosti za upoznavanje sa naučnim sadržajima nisu svuda podjednako dostupne.

„Dakle, jedan od naših koordinatorskih Horajzon projekata jeste projekat DiBS, ‘Digital Bridges Science Media Society’, gde mi na jedan vrlo specifičan način, kroz specifične aktivnosti, kao što je, na primer, Evropska noć istraživača, koju smo organizovali 25. septembra, dakle, prošlog meseca, a takođe i aktivnost koja se zove ‘Istraživači u školama’, koja tek treba da bude organizovana, pokušavamo da nauku učinimo dostupnom našim najmlađim sugrađanima“, kaže Petrović.

Jedan od glavnih ciljeva projekta je da se obuhvate škole iz različitih sredina na teritoriji Kosova, kako bi priliku da upoznaju nauku i zainteresuju se za nju dobili i učenici iz ruralnih područja.

„Jer nam je jedan od glavnih ciljeva tog projekta upravo da pružimo mogućnost da nauku upoznaju i da se za nju zainteresuju i naši najmlađi, kojima je to možda mnogo manje dostupno u nekim ruralnim sredinama nego kada govorimo ovde o Mitrovici“, ističe ona.

Evropska noć istraživača, organizovana 25. septembra na četiri lokacije, okupila je više od 1.400 posetilaca, potvrđujući značaj aktivnosti kojima se nauka predstavlja na neposredan i pristupačan način. Umesto da naučna saznanja ostanu ograničena na učionice i laboratorije, ovakvi događaji pružaju priliku posetiocima da se kroz eksperimente i praktične primere upoznaju sa različitim naučnim oblastima.

Pored međunarodnih projekata, Petrović razvija i inicijative usmerene na popularizaciju nauke u lokalnoj zajednici. Jedna od njih je „Semafor znanja – naučno-popularni program promocije bezbednog i održivog saobraćaja“, projekat koji je nastao kao nastavak iskustava stečenih kroz ranije međunarodne projekte posvećene bezbednosti saobraćaja.

Ideja je bila da se postojeća infrastruktura, oprema, znanje i rezultati naučnoistraživačkog rada iskoriste za osmišljavanje aktivnosti koje će nauku približiti deci, mladima, studentima i zainteresovanim građanima.

„Ideja za projekat ‘Semafor znanja – naučno-popularni program promocije bezbednog i održivog saobraćaja’, pun je naziv tog projekta, javila se kao ideja i kao neka logična posledica nekih naših prethodnih međunarodnih projekata koje smo imali i koji su se na razne načine doticali upravo bezbednosti saobraćaja. Inače, ideja je bila da se celokupna infrastruktura i oprema koju mi posedujemo upotrebi, naravno, i znanje, iskustvo i rezultati naših projekata i našeg naučnoistraživačkog rada u ovoj oblasti“, objašnjava Petrović.

Kako navodi, cilj je bio da se osmisli najbolji način da se nauka promoviše i približi različitim uzrasnim grupama, od predškolaca i osnovaca do srednjoškolaca, studenata i šire javnosti.

„Dakle, da se sve to upotrebi i da se osmisli način na koji će se nauka najbolje promovisati i približiti našim mladim sugrađanima, dakle, i osnovcima, i srednjoškolcima, i predškolcima, ali i našim studentima, pa onda, na kraju, i širem građanstvu, naravno, koje je zainteresovano za ovu temu“, kaže ona.

Jedna od aktivnosti u okviru projekta bila je izložba „Semafor znanja – do nauke preko kreativnosti“, u kojoj su priliku da učestvuju imali osnovci sa cele teritorije Kosova.

„Jedna od tih ideja bila je da se napravi izložba ‘Semafor znanja – do nauke preko kreativnosti’ i meni je izuzetna čast što mogu da kažem da su u toj izložbi imali prilike da učestvuju svi naši osnovci na celoj teritoriji Kosova i Metohije“, ističe Petrović.

Znanje, iskustvo i oprema stečeni kroz međunarodne projekte predstavljaju i osnovu za nove inicijative, među kojima je i projekat osmišljen za predstavljanje na Ekspu. Ideja je da posetioci kroz interaktivnu naučnu postavku sami isprobaju određene eksperimente i neposredno se upoznaju sa značajem ljudskog faktora za bezbednost saobraćaja.

„Sada smo na jedan jedinstven način, koji do sada nismo prikazivali u tom scenariju, osmislili i ideju za Ekspo projekat. Dakle, tako da će Ekspo projekat biti jedna interaktivna naučna postavka na kojoj će posetioci imati prilike da dožive lično iskustvo u potpuno bezbednom okruženju, gde ćemo izmeriti sve njihove performanse koje na osnovu tih instrumenata merimo, pre svega vreme reakcije, dakle, od trenutka kada opazimo neku kritičnu pojavu do trenutka kada mi reagujemo“, objašnjava Petrović.

Koliko je vreme reakcije važno u saobraćaju, ilustruje podatkom da vozilo koje se kreće brzinom od 100 kilometara na sat za jednu sekundu pređe 27,8 metara.

„Znate, kada se krećemo 100 kilometara na sat, jedna sekunda znači da smo prešli 27,8 metara, a to je ponekad ključno da izbegnemo saobraćajnu nezgodu“, naglašava ona.

Za realizaciju postavke biće korišćeni simulator, naočare za praćenje fokusa, kao i naočare koje simuliraju efekte pijanstva, umora i dejstva psihoaktivnih supstanci. Deo opreme je i Lidar sistem, koji služi za trodimenzionalno skeniranje infrastrukture i infrastrukturnih objekata.

„Oprema koju ćemo upotrebiti za ideju te interaktivne naučne postavke za Ekspo sastoji se od simulatora, naočara za praćenje fokusa, zatim naočara koje simuliraju pijanstvo, zatim umor i dejstvo psihoaktivnih supstanci, ali i jednog posebnog uređaja koji se zove Lidar sistem, koji služi za trodimenzionalno skeniranje infrastrukture i infrastrukturnih objekata. Dakle, zajedno, svi ti uređaji biće objedinjeni u jednu posebnu postavku koju ćemo predstaviti na Ekspu“, navodi Petrović.

Oprema je nabavljena u okviru nekoliko međunarodnih Erazmus Plus projekata, a njena ukupna nabavna vrednost iznosi oko 100.000 evra. Njeno objedinjavanje u okviru jedne interaktivne postavke, kako ističe, predstavlja priliku da se rezultati dosadašnjeg rada predstave na nov način, ali i da posetioci kroz lično iskustvo bolje razumeju posledice rizičnog ponašanja u saobraćaju.

„Tako da smo iskoristili priliku da svu tu opremu objedinimo i da je predstavimo na jedan veoma poseban način, a to će biti idealna prilika i za promociju našeg univerziteta, našeg rada i mislim da će biti vrlo interesantno jer će posetioci moći sami da iskuse kakve su to posledice, na primer, vožnje pod dejstvom alkohola ili bilo kog drugog distraktora koji ćemo moći da analiziramo tamo na licu mesta“, kaže ona.

Pored međunarodnih projekata i unapređenja uslova za studiranje i istraživanje, važan deo rada Aleksandre Petrović jeste podsticanje mladih da razvijaju sopstvene ideje i interesovanje za nauku.

„Mladi, najbitnije je da imaju ideju, da imaju radoznalost, da budu znatiželjni. Mi smo videli na našoj Evropskoj noći istraživača, dakle, ono što je najvažnije, nećemo vam dati odgovor, nego ćemo vam dati da uradite eksperiment, pa ćete do odgovora doći sami“, poručuje Petrović.

Kao primer uspeha navodi studente, članove Sokolusa, koji su osvojili prvo mesto na takmičenju „Moja inovacija“ u Republici Srpskoj, takmičeći se sa nekim od najjačih fakulteta u oblasti tehničkih nauka.

Mladima poručuje da budu istrajni u razvijanju svojih ideja i da ne odustaju pred preprekama.

„Nikada ne odustajte, radite na svojim idejama i nemojte da vas remeti bilo koja prepreka, jer uspeh se sastoji od niza padova. Tako da budite uporni i, naravno, uvek imate podršku naših nastavnika i menadžmenta u svim njihovim idejama da uspeju u tome što su naumili“, ističe profesorka Aleksandra Petrović.