Odeljenje istorijskih nauka: SANU brine o Kosovu

Odeljenje istorijskih nauka SANU konstatovalo je "sa indignacijom" da se tokom poslednjih nekoliko dana razvila čitava hajka povodom, kako navode, netačno interpretiranog intervjua predsednika SANU Vladimira Kostića, sa zaključcima koji stvaraju uverenje da Akademija ništa ne radi u vezi sa pitanjima vezanim za Kosovo, prenose Večernje novosti.

"Takvi zaključci se zasnivaju ili na namernom širenju neistina ili na totalnom nepoznavanju odgovarajućeg angažovanja SANU, što bi se moglo izbeći jednostavnim uvidom u sajt Akademije i praćenjem ostalih oblika njenog informisanja javnosti. Da situacija bude gora, uz ovo pitanje izriče se paušalna optužba o zabrani izložbe o Jasenovcu u SANU, koja je takođe lišena svakog utemeljenja - štaviše ona nije ni planirana pod tim naslovom", ističe se u saopštenju Odeljenja istorijskih nauka.

Ovo odeljenje skrenulo je pažnju na to da "oblast Kosova i Metohije, kao središnji deo Stare Srbije, predstavlja važan deo interdisciplinarnih naučnih istraživanja SANU od njenog osnivanja do danas".

"U središte posebne naučne pažnje ovo pitanje je došlo 80-ih godina prošloga veka, objavljivanjem kapitalnog dela Zadužbine Kosova", poručuju iz tog odeljenja.

U saopštenju dostavljenom medijima nabrojano je šta je sve Akademija objavila u vezi sa Kosovom.

"Samo u periodu od 1990. do 2007. godine objavljeno je preko 536 bibliografskih jedinica posvećenih KiM. Pedesetogodišnji uporni rad na pribiranju istorijske građe i njenom kritičkom priređivanju rezultirao je objavljivanjem voluminozne (42 toma) zbirke Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903 – 1914. godine. Unutar VII knjiga građe objavljeno je 15.761 dokumenata od kojih se značajan broj tiče prilika na Kosovu i Metohiji. SANU je još 1983. godine osnovala Međuodeljenjski (sada Akademijski) odbor za proučavanje Kosova i Metohije. U njegovim okvirima odvija se stalna istraživačka aktivnost, čiji se rezultati objavljuju pre svega u časopisu Kosovsko-metohijski zbornik, čija se 8. sveska pojavila ove godine. Odbor je organizovao čitav niz okruglih stolova i naučnih skupova posvećenih našoj južnoj pokrajini, koji su rezultirali značajnim zbornicima radova. Poslednji u nizu tih naučnih skupova Rezultati dosadašnjih i pravci budućih istraživanja srpskih narodnih govora Kosova i Metohije održan je oktobra 2019, a zbornik saopštenja sa tog skupa u pripremi je za štampu. Organizovana je velika izložba “Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji: identitet, značaj, ugroženost” u Galeriji SANU krajem 2017. godine, koju je videlo preko 50.000 posetilaca“, navodi se između ostalog u saopštenju.

Odeljenje istorijskih nauka ocenjuje da je osporavanje tih napora i postignuća potpuno neopravdano, isto onako kao i sasvim maliciozno i neosnovano spočitavanje SANU da je neko u njoj zabranio održavanje izložbe o Jasenovcu.

"Naprotiv, u Akademiji i u Odeljenju istorijskih nauka učinjeno je sve da se stvore materijalni i svi potrebni naučni i stručni uslovi za ostvarenje izložbe pod nazivom 'Totalni genocid', ali ona je morala biti odložena nije bila pravovremeno pripremljena. Izložba, nažalost, nikada nije održana, jer je njen autor ubrzo preminuo. Za Odeljenje istorijskih nauka sasvim je izvesno da čitavo, ovde ovlaš opisano, naučno angažovanje u nekoliko prethodnih godina, nadovezujući se na napore ranijih generacija, ne bi dosegnulo tako visok nivo aktivnosti bez trajne podrške Izvršnog odbora SANU na čijem je čelu akademik Vladimir S. Kostić. On je lično bio i inicijator mnogih aktivnosti vezanih za proučvanje Kosova i zdušno ih je podržavao", navodi se u saopštenju.

Na kraju, Odeljenje istorijskih nauka konstatuje da se sa sigurnošću može reći da "nijedna naučna institucija u našoj zemlji nije dala toliki doprinos u svestranom izučavanju Kosova i Metohije koliko je to učinila i čini SANU".