U Leposaviću održana tribina o književnoj prošlosti i sadašnjosti jugoistočne Srbije

U Galeriji Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću večeras je održana književno-naučna tribina pod nazivom „Književna prošlost i sadašnjost na prostoru jugoistočne Srbije“, u organizaciji Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić.

Na tribini su govorili prof. dr Goran Maksimović, prof. dr Mirjana Bojanić Ćirković i dr Mirjana Bečejski, koji su publici predstavili značajna istraživanja, izdanja i projekte posvećene književnom nasleđu juga Srbije, ali i otvorili važna pitanja o savremenim tokovima književnosti.

Dr Mirjana Bečejski istakla je da tribina nije bila samo predstavljanje knjiga, već i prilika za dublje promišljanje književnog prostora i njegovih granica.

„Današnja tribina bila je povod ne samo da se predstave neka izdanja iz edicije ‘Kanon’, već i da se otvori pitanje šta predstavlja književnost jugoistočne Srbije i koliko je to širok prostor – ne samo geografski, već i kulturno“, kazala je Bečejski.

Ona je naglasila da su pokrenute teme književnog kanona, odnosa dokumenta i narativa, kao i značaja usmenih svedočanstava u savremenim istraživanjima.

„Ovakve tribine su značajne jer približavaju publici ne samo beletristiku, već i naučne monografije koje su pisane pristupačnim jezikom“, dodala je ona.

Profesor Goran Maksimović predstavio je rezultate dugogodišnjeg naučnog projekta koji se bavi književnim razvojem ovog prostora.

„Predstavili smo istraživanja i izdanja koja se odnose na književni život jugoistočne Srbije od kraja 18. veka do savremenog doba, pokazujući koliko je taj prostor bio dinamičan i značajan za srpsku kulturu“, rekao je Maksimović.

On je posebno ukazao na tematsku raznovrsnost književnosti ovog kraja.

„Književnost juga Srbije obuhvata širok spektar tema – od junačke tradicije Toplice do lirskih i emotivnih slojeva u delima iz Niša i Vranja. Ono što ih objedinjuje jeste snažna umetnička vrednost i izazovnost čitanja“, istakao je Maksimović.

Govoreći o kontinuitetu, naglasio je povezanost prošlosti i savremenosti.

„Naša istraživanja pokazuju da postoje snažne veze između književne prošlosti i savremenog stvaralaštva na ovom prostoru“, kazao je Maksimović.

Prof. dr Mirjana Bojanić Ćirković predstavila je rezultate terenskih istraživanja usmenih svedočanstava iz Topličkog kraja o Drugom svetskom ratu.

„U dve zbirke sabrano je više od 60 svedočanstava ‘malog čoveka’ o velikoj temi kakva je Drugi svetski rat. Ta kazivanja imaju i dokumentarnu i kulturnu vrednost“, rekla je ona.

Kako je istakla, ova svedočanstva ne donose samo istorijske činjenice, već i sliku svakodnevnog života i običaja.

„U tim pričama nalazimo i folklor, običaje, ali i autentična sećanja koja su ispričana sa posebnim pijetetom i verodostojnošću“, dodala je Bojanić Ćirković.

Ona je upozorila na važnost beleženja ovakvih priča.

„Možda hvatamo poslednji trenutak da zabeležimo svedočanstva iz prve ruke. Sa odlaskom kazivača odlaze i njihova sećanja, zato je važno da ih sačuvamo.“

Tribina je još jednom potvrdila značaj naučnih i kulturnih susreta u očuvanju identiteta i književnog nasleđa, kao i potrebu za daljim istraživanjima i povezivanjem prošlosti sa savremenim književnim tokovima.