Rustemi: Za glasove DSK potrebna garancija, Skupštinu ne treba konstituisati bez dogovora o predsedniku

Poslanik Pokreta Samoopredeljenje Adnan Rustemi izjavio je da, ukoliko bude postignut dogovor o kandidatu za predsednika Kosova, predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku treba da obezbedi sprovođenje tog dogovora u poslaničkoj grupi svoje stranke.

Rustemi je rekao da Pokret Samoopredeljenje ne može da govori o individualnom ponašanju poslanika DSK, ali da je odgovornost za njihovo delovanje na Abdidžikuu.

„Ovo je važna dimenzija, što je, istina, posledica i unutrašnjih dešavanja u DSK, ali ja ne mogu da govorim, da tako kažem, o individualnom ponašanju poslanika DSK. Gospodin Abdidžiku predstavlja DSK, gospodin Kurti predstavlja Pokret Samoopredeljenje. Na gospodinu Abdidžikuu je da upravlja svojom poslaničkom grupom i, u trenutku kada se dogovorimo o imenu, napravimo sporazum, da garantuje, da tako kažem, i sprovođenje tog sporazuma sa pozicije DSK“, rekao je Rustemi za Kosovo pres.

U subotu su se ponovo sastali predsednik Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i lider DSK Abdidžiku, ali nisu postigli dogovor o imenu kandidata za predsednika.

Na prethodnim sastancima rečeno je da su predložena konkretna imena za predsednika.

Rustemi je, međutim, rekao da bi objavljivanje predloženih imena štetilo procesu postizanja dogovora o prvom čoveku Kosova, prenosi Teve 1.

„Zbog, da tako kažem, očuvanja integriteta samih ličnosti, jer na kraju krajeva jedan od njih može biti konsenzualni predlog. Neizbežno je da se mogu pojaviti različita imena. Ne znam u smislu broja predloga, ali bilo je predloga i iz Pokreta Samoopredeljenje i iz DSK, u skladu sa kriterijumima koji su postavljeni na prethodnom sastanku, da to bude konsenzualna, vanstranačka ličnost, iznad stranačkih interesa, koja nije deo svakodnevnih polemika na političkoj sceni i, naravno, da idemo dalje... Nemam informacije i, naravno, uzdržavam se od govora o imenima. Nisam čuo, video sam u poslednjim medijskim objavama, ali ponavljam, proces je osetljiv... Unutar grupe će se eventualno razgovarati kada postoji konsenzus, da tako kažem, kada postoji određeno približavanje i dogovor između strana“, naglasio je Rustemi.

Govoreći o predlogu bivšeg ambasadora Vilijama Vokera i bivšeg američkog kongresmena Džoa Diovgardija da Faton Bisljimi bude kandidat za predsednika, Rustemi je ocenio da Bisljimi ima značajnu ulogu u odnosima Kosova i SAD, ali nije rekao da li se o njegovom imenu razgovaralo na sastancima Kurtija i Abdidžikua.

„Nemam informacije da li se o tome razgovaralo ili ne. Video sam vest i pismo gospodina Vokera. Verujem da je to u funkciji, da tako kažem, njegovog doprinosa približavanju strana. Gospodina Bislimija poznajem iz daljine, odnosno kao političku ličnost DSK, bivšeg poslanika, ali i kao političkog aktivistu, da tako kažem, izvan političkih partija, posebno u odnosima Kosova i Albanaca sa Sjedinjenim Američkim Državama. U tom smislu sam više pratio njegove lobističke aktivnosti, ali ne mogu da... Da, o tom pitanju mogu imati subjektivan stav. Ponavljam, razgovor o imenima, sve dok ne postoji određena saglasnost strana, a jednostrano pozicioniranje šteti procesu“, rekao je on.

Rustemi je govorio i o tome kada će biti sazvan nastavak konstitutivne sednice Skupštine.

Poslanik Pokreta Samoopredeljenje rekao je da je politički stav njegove stranke da Skupštinu ne treba konstituisati dok se ne postigne dogovor o predsedniku.

Prema njegovim rečima, konstituisanje Skupštine i početak 60-dnevnog roka stvorili bi dodatni pritisak na političke stranke i otežali postizanje dogovora.

„Moramo da shvatimo da je politička realnost na Kosovu tokom ovih 18 meseci takva da je izgradila velike razlike između političkih partija. Dakle, potrebno je i vreme i prostor za izgradnju poverenja između strana. Konstituisanje Skupštine i ulazak u taj 60-dnevni rok, koji bi počeo da teče od trenutka konstituisanja, za mene bi predstavljao period pritiska koji bi dodatno otežao proces pregovora i dijaloga u cilju pronalaženja rešenja. To bi potom dovelo do ponašanja u okviru predizborne kampanje, strane bi se ponašale kao da su izbori, jer bi se jasno znalo da na kraju tog perioda imamo izborni proces... Politički, naš stav je da Skupštinu ne treba konstituisati bez dogovora o predsedniku. Formalno, kada će predsedavajući sazvati sednicu, ja to ne mogu da znam... Politički kažem da, u trenutku kada imamo dogovor o predsedniku, nema razloga da kasnimo i treba da delujemo što je pre moguće. Potom da konstituišemo Skupštinu i izaberemo predsednika“, istakao je Rustemi.

Nesazivanje konstitutivne sednice dovelo je do toga da DPK i Alijansa preduzmu političke aktivnosti sa zahtevom da se Skupština stavi u funkciju.

Rustemi je govorio i o odlukama Specijalizovanih veća u Hagu u postupku protiv bivših lidera OVK, navodeći da je rat OVK bio pravedan i oslobodilački, te izrazio nadu da će bivši lideri biti oslobođeni.

Govoreći o maršu najavljenom za 12. septembar u znak podrške liderima OVK, Rustemi je rekao da ne vidi razlog da predstavnici Pokreta Samoopredeljenje ne učestvuju u tom događaju.

„Rat OVK je bio pravedan, bio je oslobodilački rat, a Specijalizovana veća su bila nepravedna, i kao čin i kao proces, koji je, istina, bio praćen brojnim nepravdama i kršenjima. Očekujemo, želimo i nadamo se potpunom oslobađanju lidera OVK, Hašima Tačija, Redžepa Seljimija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija... I na prethodnim marševima ili događajima organizovanim na ovu temu bilo je ličnosti iz Pokreta Samoopredeljenje, ne samo glasača i pristalica, već i poslanika i različitih aktivista, kao i različitih funkcionera. Ne vidim nikakav razlog da i sada ne bude isto. Gledajte, ne mogu individualno da znam ko će učestvovati, a ko neće. Ali, s druge strane, imate izjave rukovodilaca udruženja veterana koji traže da ne učestvuje, odnosno koji se protive samom pozivu gospodinu Kurtiju“, zaključio je Rustemi.