Porodica Nojkić iz Mogile: Poljoprivreda kao porodična tradicija

Poljoprivreda zahteva mnogo rada, ulaganja i strpljenja, a rezultat često zavisi od vremenskih uslova i tržišta. Zoran Nojkić iz Mogile se godinama bavi proizvodnjom različitih vrsta povrća, a trenutno je u njegovim njivama aktuelna berba kupusa.

Ove godine zasadio je manje površine nego ranije, ali od proizvodnje ne odustaje, jer im je poljoprivreda porodična tradicija.

Nojkić kaže da proizvode različite vrste povrća i da mnogo duguju rodnoj zemlji, koja svojim kvalitetom i plodnošču pruža dobre uslove za uzgoj.

„Proizvodnjom povrća bavimo se decenijama. Bavili su se moji roditelji, onda ja, a sada deca nastavljaju, jer je to naša tradicija i od toga živimo. Mi smo proizvođači povrća - proizvodimo i krompir, i kupus, i papriku, i paradajz sve, jer je naša zemlja pogodna za te kulture. Trudimo se da proizvedemo što više i što bolji kvalitet, da bismo mogli da izađemo na tržište. Što se tiče kupusa, ima mnogo dobrih sorti, ali uglavnom gajimo ´potomak´ i ´bravo´“, kazao je Nojkić.

Ističe da je trenutno aktuelan kupus, ali  da su, za razliku od ranijih godina, ove godine zasadili manje, jer je i potražnja smanjena.

„Ove godine smo posejali negde oko 50, 60 ari. Pre nekoliko godina smo sejali malo više, ali tržište se sad malo smanjilo. Nema te potrošnje kao što je bilo ranije, mnogo više se ranije trošilo. Sada, ne znam šta je u pitanju, najverovatnije ovi marketi - oni uzimaju to, ti njihovi lanci, pa onda malo spuste cenu. Inače, proizvodnja je dosta skupa“, objašnjava Nojkić.

Napominje da sam proces proizvodnje kupusa iziskuje dosta vremena i rada, i da konačan proizvod umnogome zavisi i od adekvatne pripreme zemljišta.

„Kupujemo gotovo seme u poljoprivrednoj apoteci. Napravi se leja  i poseje seme, pa ono nikne. To mora da stoji najmanje mesec i po dana. Onda taj rasad izbacujemo na njivu.  Za taj proces njiva mora da se pripremi dobro. Većina ljudi više koristi stajnjak nego ovo veštačko đubrivo, jer je ono mnogo skupo. Treba najmanje sedam do osam radnika da bismo posejali od 50 do 60 ari kupusa, to ako može da se postigne. Onda ide zalivanje, pa okopavanje, friziranje, sve dok ne dođe do glavice“, kazao je Nojkić.

Ističe da je u posao oko sadnje, ali i kasnije oko branja kupusa, uključena cela porodica.

 "Cela porodica je uključena u rad. Moraš da dođeš da ga posečeš, da utovariš u prikolicu, zatim se nosi kući, pretovari u vozilo, pa tek onda na pijacu. Tamo je  konkurencija dosta jaka. Kupcima se čini da je nešto skupo, a nama, koji prodajemo  je jeftino. Niko ne može da razume kakve troškove imamo“, kazao je Nojkić.

Napominje da je sada sezona kiseljenja kupusa, a da je upravo kupus sorte „potomak“, koji ima pod zasadom, najbolji za to.

„Sada je najbolja sorta „potomak'. On ima malo tanji list i dobar je za sarmu i za kuvanje. I ova  druga sorta „Bravo'  nije toliko loša, nego ona  traži  da se kiseli možda  10 do 15 dana duže“, kazao je Nojkić.

Iako od prodaje kupusa očekuju i zaradu, sa paprikom su ove godine na velikom gubitku, jer im je grad, koji je pao pre više od mesec dana, uništio više od hektara zasada pod paprikom.

„Grad je pao pre mesec i po dana. Pretrpeli smo veliku štetu oko paprike – i paprike i kupusa, ali kupus se nekako malo i izvukao, a paprika nije mogla uopšte da se izvuče. Na jednoj paprici  bilo je po 20 udaraca  i  nismo mogli nikako da je spasimo. Nismo iskoristili od paprike baš ništa ove godine. Jedan hektar sam imao pod paprikom i je gubitak od  možda 15.000–20.000 evra“, kazao je Nojkić.

Napominje i da se od rada u poljoprivredi niko nije obogatio, ali da su odlučni u tome da ne odustaju od proizvodnje povrća, bez obzira na dobit.

„Od poljoprivrede se niko nije obogatio. Mi poljoprivrednici, u deset godina, ako potrefimo jednu godinu da smo malo nešto zaradili, dobro je. Ovako radimo  da preživimo. Neke godine malo nešto dobijemo, neke godine ne dobijemo, ali moramo da radimo. Ne odustajemo“, kazao je Nojkić.