Nerodimlje: Spaljen bor cara Dušana i devastirano groblje

Grupa mladića iz Kosovskog Pomoravlja, Prilužja, Uroševca i Štrpca, na poziv uroševačkog paroha Trajka Vlajkovića, očistila je proteklog vikenda portu crkve Svetog Arhangela Mihaila i grblje u Gornjem Nerodimlju, mestu gde su, prema predanju, Nemanjići stolovali, a gde od 1999. godine nije kročila srpska noga.

Raseljeni iz Nerodimlja, mesta kod Uroševca, prikupili su sredstva, a sveštenik organizovao grupu  mladića koji su uspeli da raščiste prilaz do temelja crkve.

Marko Todorović (23) je sa drugovima došao iz Gornjeg Kusca da pomogne pri rašćišćavanju porte i groblja u Nerodimlju. 

„Nas desetak smo se okupili na poziv paroha Trajka da pomognemo da se ovo groblje očisti posle četvrt veka i zaista zatekli smo tužnu scenu. Sam osećaj se neki budi u nama, kada smo ovde došli, zatekli se, videli ovaj vandalizam i stvarno nam je drago što smo došli i odazvali se pozivu oca Trajka. Mi smo veoma mladi, nismo čak ni bili rođeni za vreme bombardovanja 1999. godine. Kroz istoriju i školu smo naučili za Nerodimlje, tu je bor cara Dušana, zaista lepe uspomene kroz istoriju vezuju se za ovo mesto“, rekao je Todorović

Od roditelja su mladići čuli i za dešavanja 1999. godine u ovom mestu, ali to ih nije navelo da odustanu od dolaska.

„Želim sa ovog mesta da poručim svim našim vršnjacima, da ne treba da odlazimo ovdavde, da treba da se borimo protiv ovoga, da ostajemo na svojim gnjištima i da se borima za našu budućnost, jer ako odemo odavde, šta smo mi. Mi nismo ljudi više. Čovek bez svoje kolevke nije ništa“, kaže Todorović.

Milan Janjić iz Uroševca Nerodimlje je poslednji put obišao kada je imao 16 godina, a prizor koji je zatekao ga je neprijatno iznenadio.

„Osećaj, kada smo bili na ulazu - strahota. Ovo mi se nije desilo, ja sam radio taj posao u opštini Uroševac, išao, obilazio groblja, ali je nekada bar desetinu spomenika ostalo čitavo. Ovo je bruka i sramota. Ovo ni varvari ne rade, nema ni pet spomenika da je ostalo celih“, rekao je Janjić.

Paroh uroševački, otac Trajko Vlajković, navodi da se do mesta jedva stiglo, jer ne postoji putokaz i tabla na kojoj piše gde se nalazi crkva Svetog Arhangela Mihaila u Nerodimlju.

„Danas, eto Bogu hvala, nalazimo se u porti crkve Cvetog Arhangela Mihaila i ono što je zaista radost, da se danas, posle četvrt veka, u ovoj porti čuje zvuk motorke, trimera i vrednih ljudi koji su došli da počnemo rašćišćavanje ove naše porte i ove naše velike svetinje gde su stolovali slavni naši Nemanjići. Dugo ovde nije kročila srpska noga nažalost, zaista nažalost, velika svetinja, ne samo ljudi koji su živeli u ovom kraju, već svih nas pravoslavnih hrišćana koji se tako deklarišemo i nazivamo sebe hrišćanima“, rekao je otac Trajko.

Crkva iz 14. veka, obnovljena je 1700. godine, a 1999. godine dva puta minirana.

„Ovde nam je trebalo mnogo truda i rada kako bismo došli do zvonare. Ja sam ovde sveštenik devet godina i ovo je prvi put da sam mogao da dođem do ovih stepenica, da saznam gde je bor cara Dušana, da dođem do zvonare, a ako Bog da, ja se nadam da ćemo vrlo brzo doći i do same crkve. Ono što je danas u planu jeste da očistimo groblje, da se može doći do svakog spomenika i zapaliti sveća. Naši preci su čekali na to četvrt veka da neko od naših dođe i zapali sveće. Nažalost, danas nećemo moći da očistimo hram i crkvu iz bezbednosnih razloga zato što je crkva dva puta minirana i ne znamo da li tu još nečega ima. Ako Bog da, doći će ekipa koja se bavi tim pitanjem da oni ispitaju teren, da vide da nije nešto ostalo, ako je ostalo da uklone, pa kada uklone, da nastavimo da očistimo tu našu svetinju, jer ona traži nas, da mi nju očistimo, i da ako Bog da, 26. jula dođemo ovde i bude saborovanje kao što je bilo pre 1999. godine“, kaže uroševački paroh.

Po predanju, Nerodimlje je bilo mesto u kome su Nemanjići donosili važne odluke, poput crkvenih i držvanih zakona. Nedaleko od ovog mesta, u Petriču, nalazli su se dvorovi vladara ove dinastije, a upravo u porti ove crkve je car Dušan svojom rukom zasadio beli bor.

„To je taj bor cara Dušana koji je u narodu poznat, to je bor koji je po predanju i po priči meštana, ovde u selu Nerodimlje zasadio car Dušan Veliki 1336. godine. Postoji predanje da je pre cara Dušana ovde dolazio kralj Milutin. Ovde, kako stoji u istoriji, bio je letnjikovac naših slavnih Nemanjića. Ono što je jako važno jeste da nedaleko odavde imamo grad Nemanjića, to je selo Petrič, koje se pominje kroz istoriju. Ono je nedalek odavde, na nekih 2 kilometara, nažalost, do tog mesta sada ne možemo da dođemo“, istakao je otac Trajko.

U Nerodimlju, letnjikovcu Nemanjića, je prema predanju, nastala gračanička povelja i dečanska hrisovulja.

„Ovde, u porti, sahranjen je kralj Milutin i njegovo telo je počivalo ovde jedno vreme, nakon najezde Turaka, usled bezbednosnih razloga, njegove mošti do danas stoje u Sofiji, a njegov grob se nalazio tamo pored same crkve. Ono što je važno jeste to da je Dušan Silni često dolazio u ovaj letnjikovac i ovde je nastalo još jedno veliko delo koje se i dan danas pominje i mnogi naši ljudi se sećaju toga, a to je Dušanov zakonik“, rekao je on.

Upravo u maloj seoskoj crkvi nastala je i pesma „Rasti, rasti moj zeleni bore“, ističe sveštenik, i nada se da će se pesma ponovo oriti Nerodimljem.

„Kao što naša vera propoveda, da bez smrti nema vaskrsenja, tako su i ova crkva i ovaj bor stradali, i kao što je Hristos prvo stradao, pa je posle tri dana vaskrsao, tako da i ova crkva i ovaj bor vaskrsnu jednog dana, a ja se nadam da će to biti uskoro, jer postoji želja, i volja, i ljubav da baš na tom mestu posadimo, ako Bog da, novi bor pa da nas taj bor sve poziva. Biće zaliven ljubavlju slavnih Nemanjića, koji su ovde počivali, koji su ovde stolovali i njihov duh se i danas oseća ovde, da taj bor ponovo zablista ovde, pusti svoje korenje, a mi se ponovo okupljamo“, rekao je sveštenik.