Pčelar Radosavljević: Priroda određuje kakav će biti prinos meda

U selu Dren kod Leposavića, okružen šumom i livadama, nalazi se pčelinjak Srećka Radosavljevića. Gotovo 40 košnica danas su rezultat njegovog višegodišnjeg rada.

Ljubav prema pčelarstvu kod  Srećka Radosavljevića nije počela slučajno. Prvi susret sa pčelama vezan je za njegovu porodicu, a neke od košnica koje i danas čuva potiču još iz vremena njegovog dede.

U svakodnevnim poslovima oko pčelinjaka često mu pomažu supruga i sin, dok su dve ćerke na studijama. Tako se ljubav prema pčelama, tiho i kroz svakodnevni rad, prenosi i na novu generaciju.

„Uvek smo u porodici, osim što smo jeli med, imali i pčele. Otac je, dok je radio, pokušavao da se kontinuirano bavi pčelarstvom, ali nije uspevao, zato što je radio kao vozač, pođe pet godina, pa obnovi pčelarstvo. Onda sam ja, pre nekih petnaestak godina počeo. Krenulo je učlanjivanje u lokalno udruženje „Ibarski cvet“, sa drugarom, kolegom i komšijom Mirkom, koji je predsednik udruženja. Sada već imamo četrdeset košnica“, priča Radosavljević.

Od nekoliko košnica pčelinjak je vremenom prerastao u ozbiljnije pčelarsko domaćinstvo. Međutim, broj košnica ne znači i sigurnu količinu meda. Za pčelare je svaka godina drugačija, a ovogodišnja sezona bila je posebno teška.

„Ranijih godina bilo je promenljivo. Prošla godine je bila dobra, ova godina se pokazala loše. Pre sedam dana sam skoro sa svih košnica sklonio medonosne ramove. Ostavio sam četiri-pet jačih društava gde je bilo malo meda“, kaže Radosavljević.

Proleće je ove godine davalo nadu da će prinos biti dobar. Pčelinja društva bila su pripremljena, košnice su bile snažne, a već u maju činilo se da bi sezona mogla biti jedna od boljih.

„Generalno mislim da ovo područje nije dobro za pčelarstvo kada je vezano za količinu meda. Nemamo neku veliku količinu, ali ono što skupimo je vrhunskog kvaliteta. To je tamni med. Izazov je što ne možeš da planiraš godinu. Izazov je da se nadaš da će biti dobro. Jednostavno, nada. Priroda je ta koja odlučuje kakva će godina biti“, istakao je Radosavljević.

On objašnjava da priprema pčelinjih društava počinje mnogo pre glavne paše.

„Pripremio sam dobro društvo. Zimska prihrana, na proleće nisam radio sa sirupom, nego smo u našem udruženju pravili pogačice. Pravila se i polenska prihrana, sve je bilo pripremljeno. Oko Đurđevdana i Markovdana sam stavio nastavke. Do dvadesetog maja skoro svi su bili na vrhuncu, imali su po dva-tri rama meda. Godina je krenula dobro i onda je sve stalo“, dodaje on.

Položaj pčelinjaka određuje i vrstu meda koju pčele donose. Radosavljević svoje košnice ne seli na različite lokacije, već se oslanja na prirodu koja ga okružuje.

Pčelinjak je sa jedne strane okružen šumom, a sa druge livadama i njivama, pa je med mešavina različitih biljnih izvora.

Najveći deo posla odvija se tokom cele sezone, kroz redovne preglede i praćenje svakog pčelinjeg društva.

Radosavljević kaže da tokom sezone u pčelinjaku provodi i po nekoliko sati dnevno.

„Obično ovde dođem u deset sati i pregledam sve košnice, od početka do kraja. Različit je rad u proleće i preko leta. U proleće se skoro sve pregleda, svaki ram, a preko leta se samo gleda da li ima matice ili nema“, dodaje on.

Iskusni pčelar kaže da se stanje društava mora pratiti gotovo svakodnevno, ali da se ne otvara svaka košnica bez potrebe.

„Proverim da li nose hranu i tako mogu da primetim da li se nešto dešava loše u košnici. A onaj pravi pregled ide sa zadnje strane. Naravno, sve se dokumentuje. Zato imamo brojeve i sa prednje i sa zadnje strane. Ako utvrdim nešto dobro ili nešto loše, zabeležim. Onda kod kuće analiziram i sledeći radni dan, ako imam vremena, pregledam sve ponovo“, ističe Radosavljević.

Srećko ne može da zanemari promene koje primećuje iz godine u godinu.

„Sve se promenilo. Klima, mikroklima, sve se promenilo i verovatno to utiče i na pčele. U jednom periodu nema dovoljno hrane, u drugom periodu možda je bilo hrane za pčele, ali nije bilo meda. Kad prolazim kroz šumu, ako mi zuji šuma, znači da je dobro. Ove godine ništa ovde nije zujalo“, priča Radosavljević.

Iskustvo mu omogućava da stanje u prirodi prati i kroz sasvim neobične pokazatelje.

„Parkiram auto, ako vidim da mi je prljava šoferšajbna, znači da mi nešto pčele donose. Ove godine sve je to bilo čisto. Svi je ukazivalo na to da nešto ne valja i na kraju je rezultat – vratio sam se bez meda“, napominje on.

Kako broj košnica raste, raste i obaveza pčelara. Ono što je nekada mogao da uradi uz manje vremena, danas zahteva mnogo više kontrole i evidencije.

„Mnogo više vremena provedemo u pčelinjaku nego pre pet ili deset godina. Mnogo mi je bilo lakše pre, kada sam imao manji broj pčela. Manje sam otvarao i gledao. Sad mnogo više mora da se prati“, kaže Radosavljević.

Ove godine, dodaje Radosavljević, isprobava i novu opremu.

„Ove godine sam na plodišta stavljao plastične podnjače sa specijalnim plastičnim elementima i plastični zbjeg sa hranilicom od četiri ili pet litara, kupljeno na sajmu. Formirao sam četiri košnice da vidim kako će to da se pokaže. Najčešće košnica strada na tom podnom elementu. Postoje i cele plastične košnice, ja ih nemam, neko ih ima. Ako to bude zadovoljilo neke moje kriterijume i olakšalo mi rad, verovatno ću da kupim još i gde god mi je oštećeno da promenim. A možda budem kupio i neku kompletnu plastičnu, sa plastičnim saćem i plastičnim ramovima“, kazao je on.

Iako je ova sezona donela razočaranje, bilo je godina kada su košnice bile pune meda.

„Kod mene je 2021. godina bila dobra. Svi su mi ramovi bili medonosni, puni, zatvoreni. Nisam tada imao četrdeset košnica, imao sam manje. Prošla godina mi je isto bila jaka“, ističe Radosavljević.

Za deset nastavaka, objašnjava, idealno bi bilo očekivati određenu količinu meda, ali u njegovim uslovima to se retko ostvaruje.

Uprkos godinama iskustva, Radosavljević smatra da pčelar nikada ne može da kaže da je potpuno upoznao pčelu.

„Pčela je interesantna. Nikad do kraja otkrivena, istražena, predvidiva. To je neverovatno“, opisuje je Radosavljević.