Realnost u suprotnosti sa statistikom: Mnoge žene se ne osećaju bezbedno noću na Kosovu

Besarta Breznica iz Mreže žena Kosova ističe da sudovi često izriču kako niske kazne, tako i novčane, počiniteljima napada na žene, pa su zato one često obeshrabljene da slučajave nasilja prijave Policiji, prenosi RSE.

Roditelji mnogih devojčica na Kosovu znaju da njihove ćerke nisu bezbedne ako izlaze na ulice nakon mraka.

„Imam mnogo prijateljica koje žive u selima. Ali znam da kada padne mrak, neko ih odvede do autobusa ili jednostavno uopšte ne izlaze“, kaže za za Radio Slobodna Evropa. Besarta Breznica, feministička aktivistkinja.

Međutim, ova realnost se ne odražava u studiji koju su poslednjih dana na društvenim mrežama podelile brojne javne ličnosti na Kosovu. RSE podseća na nedavni izveštaj američkog istraživačkog centra Galup, koji je procenio da je Kosovo treća najbezbednija zemlja u Evropi, prema percepciji građana.

U ovom izveštaju, bezbednost se odnosi na „koliko se ljudi osećaju bezbedno u svojim zajednicama“ i meri se kroz četiri pitanja.

I na osnovu odgovora građana na četiri pitanja (da li se osećaju bezbedno dok šetaju sami noću u mestu gde žive, da li veruju lokalnim policijskim snagama, da li je nekom od njih ili članova njihove porodice ukradeno nešto u poslednjih godinu dana i da li su bili napadnuti ili opljačkani u poslednjih 12 meseci), Galup je zaključio da se 89 odsto građana Kosova oseća bezbedno - dva odsto manje nego u Norveškoj, isto kao u Danskoj i više nego bilo gde drugde u Evropi.

Tako se Kosovo našlo na 12. mestu u svetu po bezbednosti. Međutim, RSE je kontaktirao sedam mladih žena sa Kosova koje su se preselile poslednjih godina i sada žive u raznim zemljama Zapadne i Severne Evrope, i sve su rekle da se osećaju bezbednije u zemljama u kojima sada žive: Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Belgiji.

Ali zašto grafikon, koji od 22. septembra distribuiraju zvaničnici poput premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, ne odražava realnost koju doživljavaju mnoge žene na Kosovu?

Zato što prikazuje samo prosek na Kosovu. RSE je zatražio podatke razvrstane po polu od Galupovog centra, a oni pokazuju da je razlika između muškaraca i žena primetna u pogledu njihovog osećaja bezbednosti.

Podaci Kosovske policije pokazuju da su slučajevi seksualnog uznemiravanja i napada na Kosovu dostigli najviši nivo prošle godine - bilo je 102 slučaja seksualnog uznemiravanja i 74 slučaja seksualnog napada.

Zaključno sa 29. septembrom ove godine, na Kosovu je prijavljeno 55 slučajeva seksualnog uznemiravanja, 54 slučaja silovanja i 38 slučajeva seksualnog napada.

Iako je RSE zahtevao da se podaci razvrstaju po polu žrtve, Kosovska policija ih nije učinila dostupnim. Međutim, prema nekim podacima koje je ova institucija ranije dostavila, većina žrtava su žene.

Besarta Breznica iz Mreže žena Kosova naglašava da se u stvarnosti na Kosovu dešava više takvih slučajeva nego što se prijavljuje.

„Pre svega, postoji mnogo birokratskih procedura koje stavljaju ogroman teret na žrtve. Žrtva mora da podnese pet izjava različitim institucijama. Shodno tome, to je ogroman teret za žrtvu“, kaže Breznica.

Ona dodaje da čak i niske kazne koje često izriču osnovni sudovi, poput novčanih kazni, obeshrabruju žrtve da prijave slučajeve.

Breznica takođe pominje mnoge druge probleme za koje kaže da otežavaju život ženama na Kosovu i čine zemlju manje bezbednom za njih.

Među tim problemima je nedostatak javne rasvete u mnogim selima i gradovima, pa čak i u nekim naseljima Prištine. Ali, kaže ona, crno tržište oružja takođe ostaje problem.

„Dok god imamo takvo tržište, ne verujem da Kosovo može biti treća najbezbednija zemlja u Evropi. Još uvek ima mnogo toga da se uradi u pogledu bezbednosti žena i devojčica“, kaže Breznica.

Breznica objašnjava ignorisanje ove situacije kada javni zvaničnici distribuiraju opšte podatke Galupa sa nekoliko mogućnosti.

„Zato što se žene vide kao sekundarne osobe i poznate su kao 'drugi pol'. Neki možda nisu ni informisani o tome šta se u praksi dešava sa ženama i devojčicama. S druge strane, neki ignorišu probleme žena i devojčica, jer ih vide kao probleme koje same izazivaju. Neki odlučuju da sakriju svoja lica, da veruju u stvari koje ne odgovaraju stvarnosti“, zaključuje Breznica.

Od 2010. do marta 2025. godine, na Kosovu je ubijeno 59 žena - u većini slučajeva od strane njihovih muževa. Organizacije za ljudska prava su, u nekim slučajevima, okrivile vlasti za neuspeh u zaštiti žena koje su u riziku od nasilja.

Vlasti su više puta obećale da će ojačati pravne mehanizme i pojačati nadzor kako bi se sprečilo nasilje nad ženama.