Ristić: Za srpski narod nije bilo dileme da li treba odbaciti Trojni pakt pre 82 godine

Dejan Ristić
Izvor: Print Screen

Istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić rekao je danas, povodom godišnjice demonstracija protiv Trojnog pakta, da su ti protesti bili plebiscitarna reakcija srpskog naroda budući da su pobune u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji organizovane u delovima zemlje gde gotovo isključivo žive Srbi, piše RTS.

Prošle su 82 godine od puča i demonstracija 27. marta 1941., kojim je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Ristić ocenjuje da su masovne demonstracije pre tačno 82 godine su jedan od najznačajnijih događaja za srpski narod u 20 veku.

To je trenutak, kaže, kada je narod suočen sa katalaklizmom koju u trenutku ne može da sagleda, govori odlučno "ne" Trojnom paktu.

Prema njegovim rečima, odluka srpskog naroda da antifašizam bude njegov istrojiski izbor skupo je koštao kroz brojne zločine i genocid koji je pretrpeo u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

"To je narodna, plebiscitarna reakcija Srba, budući da su demonstracije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji organizovane u delovima zemlje gde gotovo isključivo žive Srbi", naglašava Ristić.

Na procene da je na ulicama bilo od 60 do 100.000 ljudi u Beogradu koji je 1941. imao 350.000 stanovnika, Ristić kaže da nije dovoljno precizna ali da je svakako impresivna masa ljudi.

"Demonstracije su i reakcija na sve ono što su simbolizovale nacistička Nemačka, fašistička Italija i njihovi sateliti u tom trenutku, koji okruživali Jugoslaviju, svi osim Grčke", dodaje Ristić.

Podseća da su Nemačka, Italija i njihovi sateliti izvršili združeni napad na još tada jedine dve slobodne kraljevine u Evropi, Jugoslaviju i Grčku.

Na osnovu istorijskih izvora, zna se, ukazuje Ristić, da Adolf Hitler želi da napad na Beograd bude odmazda za pobede i uspehe srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

"Događaji oko puča su višeslojni. Uticaj Velike Britanije na organizvanje puča je veliki, bilo je bitno za London da se smanji intenzitet bitke za Britaniju i zato je vršen ogroman prititsak da se Jugoslavija svrsta na stranu saveznika kako bi se otvorio novi front", kaže Ristić.

Naglašava da je knez Pavle tražio garancije da ukoliko Jugoslavija uđe u rat da će dobiti pomoć saveznika.

"U Britaniji se insistiralo da Jugoslavija uđe samoubilački u rat, u tamošnjoj javnosti ubrzo izlaze informacije da je London 'kupio' otvaranje fronta,", podseća Ristić.

Ristić navodi da britanski istoričari kažu za Vinstona Čerčila da je bio spreman da za bezbednost jednog Britanca ugrozi i poništi bezbednost čitavih naroda, a u ovom slučaju reč je o Kraljevini Jugoslaviji.

Sa druge strane, Ristić napominje da je 27. mart izvorište istinskog rodoljublja i slobodarstva i da za narod nije bilo dileme da se pristupanje Trojnom paktu odbaci.

Suđenje Aleksandru Leru

Govoreći o suđenju komandantu bombardovanja Beograda, nemačkom generalu Aleksandru Leru, Ristić kaže da mu se sudilo u sadašnjoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici kada je i 1947. godine osuđen na smrt kao najviši oficir kome je tada suđeno.

Ler, koji je odgovoran za brojne zločine, po ocu je bio Austrijanac, po majci Ukrajinac, rođen je u Turnu Severinu u Rumuniji, dok je srednju školu završio u Pančevu.

"Poruka poslata tim suđenjem je da zločin uprkos svim svojim posledicama mora biti sankcionisan. Mnoge nacističke i kvinsliške zločince nije stigla pravda pa je na istoričarima ostalo da ih kvalifikuju i označe kao takve", ističe Ristić.

Ristić zaključuje da je važno da je čitavom nizu uhvaćenih zločinaca na tlu i van tadašnje Jugolosavije, suđeno baš u Beogradu gde je počeo rat trodnevnim, bestijalnim bombardovanjem.