Sentić: Napredak u poštovanju jezičkih prava spor, građani trpe zbog toga, izostanak informacija na srpskom jeziku

Zamenik ombudsmana Kosova Srđan Sentić je na završnoj konferenciji projekta „ Promocija i unapređenje jezičkih prava na Kosovu Faza - 2” naveo da je napredak u poštovanju jezičkih prava spor, i da zbog toga građani trpe. Ocenjuje da svi moramo preći iz stanja izgovora u stanje rešenja.

Sentić je na konfernciji naveo da jezik nije samo sredstvo komunikacije već temelj identiteta.

„Ustav Kosova konkretno članovi 5 i 50, garantuju dvojezičnost, upotrebu albanskog i srpskog jezika. Pored toga imamo Zakon o upotrebi jezika koji reguliše njihovu upotrebu, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Pravnu zaštitu pružaju i drugi zakoni, Zakon o promovisanju prava zajednica, kao Zakon o indiskriminaciji, tu si brojni podzakonski akti... Međutim i pored čvrstog pravnog okvira praksa pokazuje drugačiju sliku. Građani se svakodnevno suočavaju sa preprekama u korišćenju svojih ljudskih prava. Institucija Ombudsman izveštava o tome, napredak je spor, neujednačen i potpuno neprihvatljiv. Konkretni problemi su neravnopravno korišćenje srpskog jezika, izostanak informacija na srpskom jeziku na zvaničnim sajtovima institucija. Ove manjkavost imaju svadkodnevne posledice na život ljudi”, naveo je Sentić.

Sentić poručuje da svi moramo preći iz stanja izgovora u stanje rešenja.

„Svi projekti imaju cilj jačanje kapaciteta i međusobnu saradnju u zaštitu promocije jezičkih prava. Međutim opšti zaključak je da se stanje u sprovođenju ovih prava u upotrebi jezika ne može oceniti nezadovoljavajućim. Svi moramo preći iz stanja izgovora u stanje rešenja“, naveo je Sentić.

Šefica IOM-a na Kosovu Ana Rostak ističe da jezik treba da nas povezuje.

„U više prilika pričali smo o manjku prevodilaca, cilj je da pojačamo kvalitet prevoda, i tumačenja, kako bi dali doprinos. Imamo dve opštine Gračanica i Prizren u kojima imamo dva tumača. Prema rezultatima imamo 28 prevodilaca, iz opština, ministarstva, Institucije ombudsmana, koji su istrenirani najnovijim tehnologijama i tehnikama, a trening je dao svoj doprinos u jačanju njihovih veština... Imate priliku da učite jezike, ali treba da izgradimo mostove, da učenje jezika bude lako i prirodno, da svaki zvanični jezik može da se priča. Moram da kažem da Vok-ap platforma raste i ima sve vise korisnika", kazala je ona.

Šef Kancelarije za ljudska prava Unmika na Kosovu Žerom Bouijou navodi da već godinama rade na promovisanju prava na jezike, kao i da su dosta napredovali.

„Moram reći da jezik nije samo sredstvo komunikacije, već je fudamentalno pravo za učestvovanje nevećinsih zajednica u kulturnom i javnom životu. Multietnička kompozicija na Kosovu pokazuje važnost  prava na jezike. Svedoci smo pozitivnog razvoja, ali ostaje nezadovoljavajuće na centralnom nivou, na nivou nekih institucija i opština. Imamo izazove kako političke, tako i finansijske, organizacijone i kapacitet kadrovske, o dalje ostaju prepreka za promovisanje prava na jezike. Potrebne su promene i progres kroz kolektivni trud”, poručio je Bouijou.

Arta Plana iz Kancelarije poverenika za jezike ističe da nalazi nisu našli nešto novo, kršenja su kontinuirana i veoma slična. Dodaje da bi hitno trebalo održati kursevi na srpskom jeziku za radnike opština na severu.

„Nema dilema da ima napretka, ali nije ono što bi želeli da vidimo od ministarstva. Opštine koje smo monitorisali bile su u severnom delu opštine Leposavić, Zubin Potok, Zvečan. Imali smo sastak sa gradonačelnik opštine, gde smo naveli da svaki gradonačelnik treba da traži sredstva za prevodioce. Kancelarija smatra da bi urgentno trebalo održati kursevi za službenike opštine, posebno za srpski jezik. Generalno Kancelarija smatra da opštinske administracije i institucije centralnog nivoa nisu istrajne što se tiče primene zakona, i prema godišnjem monitoringu imamo neprimenu zakona na opštinskom nivou, što dovodi do nejednakog pristupa uslugama”, istakla je ona.

Službenica za javno informisanje Opštine Štrpce Dragana Kevkić ističe da je jezik naša prošlost i budućnost.

„Jezik je moćno sredstvo koje nas povezuje, čuva kulturu, identitet jednog naroda, otvara nove mogućnosti. U Zakonu koji je na srpskom jeziku, vidimo da je nepravilno gramatički i pravopisno napisan. Međutim, to nas ne sprečava da na lokalnom nivou poštujemo Zakon. Koliko god je to u našoj mogućnosti da ga primenjujemo na svakom nivou... Pohvaliću predsednika Dalibora Jevtića, on je taj čije korake se mi trudimo da sledimo. Tokom radionice, ustanovili smo izazove ali i pozitivne aspekte. Jedan od izazova je stara i neadekvatan zgrada opštinske administracije, nedostatak sredstava za osoblje za prevodilačke usluge,prijemna kancelarija, sve se to svodi na neadekvatnu zgradu. Po meni najveći problem je neadekvatan prevod koji dolazi sa centralnih vlasti, nedostatak podrške od centralnih vlasti za prevodilačku kancelariju”, dodala je ona.

Direktor Centra za društvene inicijative Veljko Samardžić, naveo je da platformu za učenje albanskog i srpskog jezika „Voc-Up” posećuje sve više ljudi.

„Pre nedelju dana 81 pripadnik policije završio je kurs A1 poznavanje srpskog jezika. Policija je institucija koja najviše komunicira sa građanima, oni će pokazati dobru volju da poznaju jezik... Želim da zatražim podršku da ne odustanemo, da sve lepe stvari ne zastrani loša vest. Mimo kurseva, a do polovine ove godine, 500 njih a od toga 195 od 12-24 godine je pohađalo kurseve, oni su pokazali da je društvo spremnije da prihvati učenje jezika nego  što su političari... Naš je zadatak da te ljude ohrabrimo. Počinjemo sedmu godinu postojanja naše platforme, koja će dostiće cirfru od 100.000  korisnika. Preko milion puta je korišćen naš sajt. Ove godine povećan je broj pripadnika drugih nevećinskih zajednica, osim srpske, koje imaju interesovanja da uče albanski jezik. Mi smo u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike pokrenuli projekte učenje romskog jezika, insistiramo da dve strane medelje ozbiljnog nepoštovanja Zakona o jezicima i dobrog odnosa ljudi koji žele da uče jezik mi moramo da nivelišemo i prebacimo na pozitivnu stranu istorije”, kazao je Samardžić.

Projekat „ Promocija i unapređenje jezičkih prava na Kosovu Faza - 2” finasirao je Unmik a sproveo IOM.