U srpskim domaćinstvima šljiva prvi izbor voća za pečenje rakije

S jeseni, u srpskim domaćinstvima na Kosovu počinju obaveze oko priprema za predstojeću zimu. Kupuje se ogrev, domaćice ostavljaju zimnicu – turšiju, kupus, ajvar, džemove i slatko, a domaćini se skoro svake godine takmiče čija će rakija ove godine biti bolja. Kvalitet ovog nacionalnog pića, najčešće zavisi od kvaliteta voća i rodnosti godine koju polako ostavljamo za sobom.

Jedan od domaćina, Miladin Milentijević iz sela Rudare, nadomak Zvečana, koji je ugostio ekipu Kosovo onlajna, kazao je da čitav proces pravljenja rakije počinje zapravo berbom voća. Tada se, kako kaže, cela porodica okuplja, kako bi se posao brže završio, a ako je godina rodna, neretko zove i mobu u selu.

„Stavljamo voće u kacu, da provri, a kad provri stoji i do 21 dan. Nakon toga stavimo da se peče u kazan. Kada pečemo u kazanu, koji ima 120 litara, rakija ide kroz lulu, pa kroz tabarku u lonac. Tera se do 10 gradi najviše, a posle mi to skupljamo i prepečemo u ljutu rakiju“, priča Milentijević.

Ta ljuta rakija, kako navodi ovaj domaćin, dobro dođe kada su veselja, pogotovo rođendani, jer se tada najviše pije i nazdravlja.

„Pijemo i čajnu rakiju, pa zapevamo kada možemo na veselju“, dodaje on.

Iako je šljiva prvi izbor voća za izradu domaće rakije, u „veseloj mašini“ se neretko nađe i jabuka, kruška ili grožđe, ističe Milentijević, a to najčešće zavisi od toga ko šta uzgaja.

„Meka šljiva nam izađe do 28 litara, a posle za ljutu koliko ostavimo, ali zna i do 20 posto manje da izađe iz kazana. Od gostiju nam zavisi koliko nam godišnje zalihe traju. Ako ima veselja i ako uveče komšije dođu da posede i da popiju... Meni do 150 litara godišnje ode najmanje, nekome možda i manje ili više“, poručuje Milentijević.

On je ovom prilikom, pored kazana u kojem se pekla rakija, zapevao narodnu pesmu posvećenu ovom neizostavnom piću u svakom domaćinstvu širom Balkana.

„Oj rakijo desetko,

školo moja osmoletko,

oj rakijo, deset gradi,

srce moje sad proradi;“