Stanković: Nepoštovanjem Zakona o upotrebi jezika Srbima se šalje poruka da njihov glas nije važan

Nepoštovanjem Zakona o upotrebi jezika Srbima na Kosovu se šalje poruka da njihov glas nije važan, kaže novinar iz Gračanice Zoran Stanković, navodeći da Srbi imaju veliki problem sa prevodom u svakodnevnom životu, a najviše kada su u pitanju zvanični dokumenti kosovskih institucija.

Sa nepoštovanjem prava na upotrebu jezika upoznat je i strani faktor, ali po tom pitanju ne preduzima ništa, ukazuje Stanković.

Upozorava da Srbi na Kosovu imaju veliki problem u sporazumvanju i ostvarivanju svojih prava, dok se međunarodna zajednica ne bavi tim problemom. 

"To je evidentno, poslednjih godina se sa srpske strane vodi velika kampanja, govori se stalno o tome da se jezik ne poštuje, mislim da to znaju i stranci na Kosovu, da to svi mogu da primete, ali nema nikakvih promena. Šta god da bi trebalo da se promeni na Kosovu, neka čvršća ruka preko okeana morala bi da to izdiriguje i da naredi", rekao je Stanković za Kosovo onlajn.

Dok se to ne desi -  Srbi se neće snaći, dodao je on.

"Naši ljudi se ne mogu snaći u Prištini, u službenim prostorijama, čak ni u prodavnici. Čak i negde gde postoji natpis na srpskom jeziku, on se precrta i zasmeta", priča Stanković.

Srbi mogu da funkcionišu u opštinama naseljenim srpskim stanovništvom, s obzirom da su i zaposleni u lokalnim institucijama većinom Srbi, ali problem nastaje kada im je potreban neki dokument koji izdaju institucije u Prištini.

"Kada izađete iz Gračanice upadate u problem, potrebno vam je poznavanje jezika. Najčešće se Zakon ne poštuje, niko ko je zadužen da ima prevodioca ili osobu za komunikaciju na srpskom jeziku - nema je. Bilo da odemo u sud, javnu instituciju ili u opštinu u Prištini, bilo koji da je resur u pitanju, mi ne možemo da se sporazumemo. Snalizimo se kako znamo", ističe Stanković.

Navodi i da nepoštovanje tog prava onemogućava i obavljanje radne dužnosti.

Kao srpski novinar na Kosovu često se suočava sa problemima zbog nedostatka prevoda na različitim događajima, ali i sa lošim prevodom u saopštenjima institucija.

"Često se dešavalo da nam se pošalju instukcije, saopštenja, pozivnice koje su toliko nejasne kada se prevedu na srpski, da ne može da se shvati o čemu se radi", primećuje Stanković.

Dešavalo se, kaže, i da često novinari daju pogrešne informacije upravo zbog lošeg prevoda.

"Često se pitam ko to tako prevodi i kako prevodi taj prevodilac koji nam pošalje neko saopštenje. Često se dešava da nam iz nekog ministarstva stigne saopštenje koje je kao prevedeno, međutim to nema veze ni sa čim, možda prevode i preko interneta", naveo je Stanković.

Svuda u svetu gde žive dva naroda poštuje se dvojezičnost, međutim, Stanković napominje da sa Kosovom to nije slučaj.

Zato smatra da je poruka kosovskih institucijama Srbima - da njihov glas nije važan i da se ne pitaju ništa.

"Šalje se poruka: 'Vi ste nebitni, vaš glas u ovom trenutku nije važan, ništa se ne pitate i morate da naučite naš jezik da biste mogli da se sporazumete'. Svesni smo da, na primer u Vojvodini, postoji dvojezičnost, kao i u mnogim zemljama i svuda gde su dva naroda to mora da bude zastupljeno. Ali činjenica je da ti standardi na Kosovu ne postoje ili se ne odnose na svakog", zaključio je Stanković.