Starović kritikuje odnos EK prema vozačima: Srbija već dve i po godine upozorava na pravilo 90/180

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović rekao je za Juronjuz da problem primene pravila „90 dana u 180“ za profesionalne vozače iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana traje već dve i po godine, ali da Evropska komisija do sada nije na ozbiljan način razmotrila nijedno od ponuđenih rešenja.

Starović je u emisiji Juronjuz region istakao da su zahtevi prevoznika opravdani i razumni, kao i da su sa njima upoznate kako institucije Vlade Srbije, tako i Evropska komisija još od trenutka kada je ovaj problem prvi put najavljen. 

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je u prethodnom periodu intenzivno komunicirala sa relevantnim direktoratima Evropske komisije, pre svega sa Generalnim direktoratom za unutrašnje poslove i Generalnim direktoratom za saobraćaj, nudeći niz mogućih rešenja kako bi se sprečile situacije koje su sada već dovele do hapšenja i privođenja vozača kamiona iz Srbije.

Ministar je podsetio da je predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut u poslednjih nekoliko meseci uputio dva lična pisma predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, ukazujući na hitnost rešavanja ovog pitanja, kao i da se paralelno koordiniraju aktivnosti sa državama regiona Zapadnog Balkana, kako na ministarskom nivou, tako i na nivou kabineta predsednika vlada.

„Imali smo prošle sedmice ozbiljan i težak sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ponovo smo izneli čitavu paletu rešenja na kojima insistiramo mesecima. Nažalost, Evropska komisija do sada nije na ozbiljan način uzela u razmatranje nijedno od ponuđenih potpunih ili delimičnih rešenja. Čini mi se da je, nažalost, do ovih blokada moralo doći da bi se u Briselu shvatila ozbiljnost situacije“, rekao je Starović za Juronjuz.

Naglasio je da kao ministar ne može da podrži blokade jer nanose ozbiljnu štetu ekonomiji Srbije i regiona, ali da razume frustraciju radnika u transportnoj industriji, koja je, kako je naveo, potpuno opravdana.

Starović je rekao da je pozitivan pomak najava Evropske komisije da će biti formirano radno telo koje će se baviti ovim problemom, ali je ocenio da to samo po sebi nije dovoljno. Prema njegovim rečima, neophodno je da se konkretno razmotre rešenja koja su transporteri predložili i koja Vlada Srbije, kao i partneri iz regiona, podržavaju.

Govoreći o mogućim rešenjima, Starović je naveo da su sva predložena rešenja izvodljiva i da ne zadiru u primarno zakonodavstvo Evropske unije, već u sekundarno, što znači da bi na inicijativu same Evropske komisije mogla brzo da budu usvojena. 

Kao najcelovitije rešenje naveo je uvođenje dodatnog izuzeća za profesionalne vozače kamiona, po uzoru na posade u civilnom vazduhoplovstvu, brodarima i železničkim radnicima. Kao alternativu, pomenuo je izdavanje specijalnih dugoročnih viza za vozače, kao i obračun boravka u šengenskoj zoni po satima, a ne po punim danima.

„Samo obračunavanjem po satima, vozači bi na dozvoljenih 90 dana dobili u proseku još oko 14 dana, što bi u velikoj meri rešilo problem“, rekao je Starović.

Ministar je ocenio da trenutna situacija proizvodi ozbiljnu ekonomsku štetu i da bi neuspeh u pronalaženju brzog rešenja mogao da dovede do odumiranja transportne industrije u Srbiji i regionu. On je naveo da je reč o sektoru koji zapošljava desetine hiljada ljudi, generiše veliku dodatu vrednost i ima ključnu ulogu u lancima snabdevanja.

„Moj utisak iz razgovora sa prevoznicima je da su odlučni i dobro organizovani i da shvataju da je ovo prelomni trenutak. Ukoliko se u kratkom roku ne pronađe obostrano prihvatljivo rešenje, posledice bi bile ozbiljne po privredu Srbije, regiona Zapadnog Balkana, ali i pojedine države članice Evropske unije“, istakao je Starović.

Predsednik Udruženja za međunarodni transport Srbije Neđa Mandić izjavio je da je trenutna situacija na graničnim prelazima iznuđeno rešenje i da ne bi ovo uradili da nije počelo masovno hapšenje ljudi i deportacija.

Prema njegovim rečima, upravo su hapšenja prestrašila vozače, koji su počeli masovno da daju otkaze i da se prijavljuju u zemlje Evropske unije, što dodatno ugrožava domaću transportnu industriju.

„Bio sam dugo na Batrovcima, na velikom prelazu, važno je bilo da budem prisutan i da vidim kako stvari teku. Posle toga obišao sam i Šid, Bačku Palanku i Neštin. Sve funkcioniše po planu, organizovano, radimo u smenama od po osam sati. Nadamo se pozitivnom odgovoru, ali smo spremni da istrajemo koliko god bude potrebno. Dok ne dobijemo rešenje, nećemo se skloniti, jer je ovo pitanje opstanka naših preduzeća. Ako ne bude rešenja, to bi bila katastrofa za privredu, prevoznike i vozače koji žele da ostanu u Srbiji sa svojim porodicama“, naglasio je Mandić.

Dodao je da je današnje saopštenje Evropske komisije, koje najavljuje rad na rešenju problema vozača, svakako pozitivan signal, ali da to ne znači da će blokade odmah prestati.

Istakao je i da su prevoznici odlučni da istraju u svojim zahtevima dok ne dođe do obostrano prihvatljivog rešenja. 

„Ovo nije samo borba za pravo vozača, već i za opstanak domaće transportne industrije i ekonomije šireg regiona. Ako se problem ne reši u kratkom roku, posledice mogu biti katastrofalne“, poručio je Mandić.

Evropska unija trenutno vodi razgovore na dva različita nivoa u vezi sa blokadama i protestima vozača kamiona sa Zapadnog Balkana, izazvanim primenom šengenskih pravila o ulasku i boravku u EU. Kako objašnjava Serđo Kantone, urednik u Juronjuzu, reč je o internom sistemu koji reguliše ulazak i izlazak, a ne o novim restriktivnim merama.

„Glavna zabrinutost kamiondžija je pravilo 90 dana u periodu od 180 dana, koje ograničava boravak u EU za vozače koji nisu iz zemalja članica. Oni se plaše socijalnog dampinga i pod pritiskom su sindikati kamiondžija, naročito u severnoj Evropi“, navodi Kantone.

Evropska komisija je danas najavila da razmatra opcije za rešavanje problema, ali, kako kaže Kantone, taj odgovor dolazi kasno.

„Diplomatskim jezikom to znači da još nije definisan konkretan okvir za zvanične razgovore. EU trenutno prati situaciju i pokušava da proceni kakav bi odgovor trebalo dati. Sve se odvija u kontekstu poglavlja o proširenju, što je političko pitanje, ali ne formalno regulisano“, dodao je.

Interni pritisak dolazi i od logističkih kompanija koje koriste razlike u socijalnim troškovima angažovanjem vozača iz zemalja van EU. 

„Postoji zainteresovanost Unije da se pokrenu razgovori, ali za sada nema zvaničnih znakova spremnosti na konkretne pregovore“, objašnjava Kantone.

Na pitanje da li zakasneli odgovor Brisela odražava širi pristup EU prema regionu Zapadnog Balkana, Kantone naglašava da je reč o specifičnom slučaju.

„Radi se o pritisku kamiondžija i drugih organizacija u EU koje traže strožiju kontrolu kako bi se sprečila nelojalna konkurencija. To nije generalni odnos EU prema regionu, već reakcija na konkretne probleme u jednom sektoru. Ovo je deo debate o jedinstvenom tržištu i socioekonomskim pitanjima, pod dodatnim uticajem populističkih i desničarskih stranaka unutar Evropske unije“, navodi Kantone.