Stojanovski: Nema indicija za novu migracionu krizu, Evropa još trpi posledice iz 2015. godine

„Ovo je još uvek rana faza, tako da ovih dana ne možemo govoriti o migracionoj krizi i novim migracionim tokovima koji bi bili izvesni. To može da se desi ako kriza potraje više meseci, ako se stvore uslovi u kojima Iranci neće moći da opstanu u sredini u kojoj žive. U tom slučaju bi bili primorani da napuste zonu sukoba ako se intenzitet nastavi ili poveća“, kaže Stojanovski.

Govoreći o iskustvima iz prethodnih sukoba, ističe da se migracioni talasi najčešće zadržavaju u regionu.

„Iskustvo pokazuje da kada dođe do sukoba na Bliskom istoku, migracioni talasi se najčešće kreću ka susednim zemljama i nakon određenog vremena izbeglice se vraćaju nazad. Rat u Siriji, koji je trajao dugo, pokazao je drugačiji scenario. Migracioni tokovi kretali su se u više pravaca, pre svega ka Evropi. Međutim, u ovom trenutku nema takvih indicija“, navodi on.

Stojanovski objašnjava da svaka migraciona kriza nosi ozbiljne posledice.

„Svaka migraciona kriza je teška sama po sebi. Napuštanje rodnog mesta stvara probleme i to najčešće definišemo kao izbegličku krizu. A najčešće se izbeglice sklanjaju u sredine u blizini svoje zemlje. Ukoliko se odluče za duža putovanja, tada mogu završiti i u drugim delovima sveta. Evropa je jedna od poželjnih destinacija, ali ponavljam, u ovom trenutku nema elemenata koji ukazuju da se nova migraciona kriza može desiti sada, a još manje da to bude Evropa“, kaže naš sagovornik

Na pitanje da li bi se Evropa mogla suočiti sa još jednom krizom navodi da se posledice migrantske krize iz 2015. i 2016. godine osećaju i danas.

„Evropa je od 2015. i 2016. godine jedna od ključnih destinacija i samim tim, kao zemlja koja je otvorila granice za izbeglice iz Avganistana, Sirije, Iraka..., još uvek oseća posledice. To pitanje nije samo ekonomsko, već i političko i socijalno, i mnogi aspekti te krize su i danas aktuelni. U mnogim evropskim zemljama izbori se dobijaju ili gube na temi migracija. Postoje države sa strožijim pristupom, poput Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, i takva politika će verovatno nastaviti da postoji“, ukazuje on.

Smatra da je Evropa delimično usvojila lekcije iz prethodnih kriza.

„Evropa je naučila određene lekcije, ali ne može u potpunosti da primeni rešenja kada je reč o migrantima i izbeglicama. Evropski pakt o migracijama i azilu doneo je strože standarde i regulacije kako bi se smanjio dolazak migranata u EU. U tom delu je zanimljiva Balkanska ruta na čijem se putu nalazi i Makedonija. Od 2016. godine naučene su mnoge lekcije koje se praktikuju i na Balkanskoj ruti“, navodi profesor.

Prema njegovim rečima, i dalje postoji kretanje migranata uz pomoć krijumčarskih mreža.

„Danas postoji značajan broj migranata koji se kreću uz pomoć krijumčara ka Evropi, ali se države u regionu sa tim mogu nositi u određenoj meri. Nažalost, povremeno dolazi do nesrećnih slučajeva koji pokazuju koliko je taj put opasan. To je cena koju migranti plaćaju. Sama migracija po sebi je skup proces, kako za same migrante koji ulaze u proces neizvesnosti, traže usluge od krijumčara, a krijumčari su nemilosrdni, tako i za države kroz koje prolaze jer moraju da odgovore na standarde koje su prihvatile kako bi obezbedile smeštaj i boravak“, zaključuje Stojanovski.