Stručnjaci: Naoružavanje regiona strateška nužnost usled novih geopolitičkih okolnosti

Geopolitičke okolnosti u svetu učinile su da povećanje budžeta za vojne potrebe u šest zemalja Zapadnog Balkana bude neizbežno. Dok su Kosovo, Albanija i Hrvatska povećale izdvajanja za odbranu, Srbija je već neko vreme počela da ulaže značajno u vojnu oblast. Bezbednosni eksperti ove vojne investicije vide kao stratešku nužnost, s obzirom na regionalne tenzije i globalnu nestabilnost, piše Kosova pres.

Kao rezultat geopolitičkih okolnosti uopšte, ali i navodnih pretnji od strane Srbije posebno, budžet Kosova za odbranu je rastao iz godine u godinu.

U 2021. godini uloženo je 69 miliona evra, u 2022. godini 97 miliona evra, u 2023. godini 116,4 miliona evra, dok je za 2024. godinu uloženo 153 miliona evra. Za 2025. godinu, budžet za vojsku Kosova je povećan na 208 miliona evra.

Odlazeći premijer Kosova, Aljbin Kurti, obećao je budžet od preko jedne milijarde evra za odbranu u naredne četiri godine.

Naoružavanje regiona

Srbija je zemlja koja je iz regiona najviše investirala u vojsku, izdvajajući za 2025. godinu 2,2 milijarde evra za odbranu, u poređenju sa 1,5 milijardi evra iz 2021. godine. Takođe, Albanija je povećala budžet za odbranu za 2025. godinu, koji je sada 526 miliona evra, u poređenju sa 270 miliona evra iz 2021. godine. Ni Hrvatska nije izuzetak, njen budžet za 2025. godinu u oblasti odbrane dostiže oko milijardu evra.

Takođe, druge zemlje regiona poput Severne Makedonije i Crne Gore povećale su izdatke za odbranu. Budžet Severne Makedonije za odbranu u 2024. godini bio je 329 miliona evra, od čega je 106 miliona evra bilo za nabavku nove opreme i modernizaciju vojske, dok je Crna Gora za 2024. godinu izdvojila 150 miliona evra.

Gurakuč Kuči iz instituta Oktopus kaže da je potražnja za naoružanjem velika među državama nakon početka rata u Ukrajini, ali da se u regionu razlikuju razlozi zbog kojih se države naoružavaju.

On ističe da zemlje kao što su Kosovo, Albanija i Hrvatska obično naoružavaju vojske samo zbog zaštite svojih teritorija, dok „zemlje kao što je Srbija naoružanje vide kao sredstvo za širenje svog ekspanzionizma, ciljajući na ostvarenje ideje „srpskog sveta“. 

„Globalna potražnja za naoružanjem je izuzetno velika. To je počelo posebno nakon početka rata u Ukrajini. I Zapadni Balkan je deo toga, gde zemlje moraju da prate te trendove i obezbede svoju sigurnost. Neke zemlje traže bezbednost, a neke traže agresiju. Nismo u jednakim brojkama i sa jednakim zahtevima. U ovom slučaju, zemlje kao što su Kosovo, Hrvatska, Albanija, ali i Crna Gora i Severna Makedonija, obično gledaju samo pitanje odbrane. Dok države kao što je Srbija, naoružanje vide kao namernu tendenciju širenja ekspansionizma i ostvarivanje 'srpskog sveta'. Sa ovim formatom, Srbija nije novajlija u svom naoružanju, oni su započeli naoružanje države još od jačanja vlasti Vučića 2012. godine, pa i pre toga... to je automatski podstaklo i susede da moraju da se brane, jer su pretnje Srbije, naročito prema Kosovu i Bosni, bile konstantne“, ističe Kuči.

Univerzitetski profesor Mazlum Baraljiu kaže da su uz geopolitičke promene u svetu, u toku i promene u svetskom poretku, u kojem su rizici očigledni, te da je strateški ispravno da se zemlje regiona naoružavaju. 

„Imamo drugačiji raspored novih svetskih sila, bilo da su one ekonomske ili vojne. Imamo novi svetski poredak u nastajanju, a u ovim promenama geopolitike rizici su očigledni, i legitimno bih rekao da je svaka vlada, strateški ispravno, odlučila da se naoruža jer ne postoji nijedan mehanizam sigurnosti, čak ni Nato nije mehanizam sigurnosti za svoje članice, ni Evropska unija koja je sada odvojila sredstva za naoružanje, koja je tvrdila da bi želela da napravi svoju vojsku, nije sigurno okruženje“, rekao je on.

Bezbednosni stručnjak Ljutfi Biljali, kaže da su geopolitičke i geo-strateške promene u svetu izazvale to da zemlje regiona povećaju izdatke za odbranu, ulazeći u trku naoružanja.

„Sa geopolitičkim i geo-strateškim promenama koje se dešavaju u svetu, mogu reći da se nalazimo u napetoj situaciji, ne samo u regionu, trenutno možemo reći da imamo divergencije, koje mogu izazvati pucanje i mogu dovesti do eventualnih konflikata. Rat u Ukrajini, na Bliskom istoku, mislim da su sve ove stvari izazvale posledice da zemlje regiona učestvuju u trci naoružanja. Mislim da su budžeti šest zemalja Zapadnog Balkana povećani zbog odbrane. Nažalost, Srbija prednjači sa najvećim budžetom za svoje oružane snage, dok bi i druge zemlje, posebno Kosovo i Albanija, trebalo da naprave korake u povećanju tih limita“, naglasio je Biljali.