Svetionik nade: Goraždevac kao bedem opstanka Srba

Goraždevac, mesto u podnožju Prokletija, ekipa portala Kosovo onlajn posetila je 14. maja, prilikom proslave praznika Svetog proroka Jeremije, kada to selo posećuju gosti iz okolnih mesta, centralne Srbije, regiona, ali i oni koji su se silom prilika odselili. Radost, osmeh i pesma odjekuju Goraždevcom tokom čitavog tog dana. U ostalim danima, Goraždevac tiho opstaje na obali reke Bistrice, obavijen sećanjem na veliku tragediju.

U Goraždevcu - mestu u opštini Peć - nekada je živelo 3.000 Srba. Taj broj se u godinama nakon sukoba sveo na nešto više od 500.

U selu, po srpkom sistemu rade škola i ambulanta, a oni koji su ostali, opstaju zahvaljujući platama iz Srbije, kaže novinar u Radiju Goraždevac Milić Petrović.

Takođe, dodaje on, opstaju i zahvaljujući manastiru Visoki Dečani i Pećkoj patrijarši, ali i obrađuju svoja poljoprivredna zemljišta.

„Zahvaljujući manastiru Visoki Dečani i Pećkoj patrijaršiji, mnogi mladi su iz ovoga kraja i cele Metohije zaposleni. Takođe, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, mnogi mladi primaju plate. Ovde rade škola i ambulanta, tako da ljudi od tih primanja opstaju. isto tako obrađuju svoja poljoprivredna zemljišta. Mnogi rade i u inostranstvu i ulažu novac u mesto gde su rođeni“, rekao je Petrović.

Petrović ističe da mladi imaju veliku želju za povratkom, te obnavljaju svoje stare kuće. 

„Mnogo više nas je bilo, ali hvala Bogu, i oni koji su otišli, u poslednje vreme rado se vraćaju u Goraždevac. Ljudi dolaze vikendom, provode vreme ovde, neki obnavljaju kuće, grade se nove kuće. Iako se može čuti da ljudi odlaze sa Kosova, što se tiče Goraždevca, mogu da kažem da nas ima, da smo ovde u Metohiji i da opstajemo“, kazao je Petrović.

Mladi u ovom mestu okupljaju se u lokalnim kafićima, porti crkve Rođenja presvete Bogorodice, ili kod spomenika žrtvama Nato bombardovanja i deci nastradaloj na reci Bistrici.

Taj spomenik podsetnik je na tragediju goraždevčana, koju brze vode Bistrice nisu uspele da odnesu u zaborav.

Trinaestog avgusta 2003. godine iz automatskog oružja pucano je na decu iz Goraždevca koja su se kupala u reci. U tom napadu ubijeni su Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić- Panto (12), dok su još četvoro dece - Đorđe Ugrenović, Bogdan Bukumirić, Marko Bogićević i Dragana Srbljak - teško ranjeni.

Da stradanje dece nikada neće biti zaboravljeno istakao je i član predsedništva Srpske liste Igor Simić prilikom obeležavanja Jeremijin dana u Goraždevcu.

Kako je kazao, prvo na šta se pomisli kada je reč o toj tragediji, jeste odgovornost koje nema.

„Šta više, obustavljena je istraga međunarodnih tužilaca, i to govori o tome da srpska rana i srpska suza nema nema roditelja na ovim prostorima. Ali ipak, ovo selo, zahvaljujući i toj žrtvi, je opstalo i vaskrslo. Sve dok postoji jedan Srbin, gde god on živeo, a posebno ovde u Goraždevcu, žrtva i stradanje te dece neće biti zaboravljena. Porodice koje su ostale ovde da žive, govore o tome da žrtva nije bila uzaludna. I Pećka patrijaršija i Dečani i sve crkve u Metohiji opstaju zahvaljujući hrabrosti ovih ljudi, ali i čuvajući uspomenu na one koji su stradali samo zato što su bili Srbi“, kazao je Simić.

Takva je sudbina, ali moramo da izdržimo, govori sa neizmernom tugom u očima, ali dostojanstveno, otac ubijenog Panta, Milisav Dakić.

„Nije lako za nas Srbe ovde. Svaki odlazak u grad je strepnja. Ili nam ogrebu auto, ili ga udare, ili skinu nešto, na to smo već navikli.  Ali mi smo uporni, tvrdi, i ja se nadam da ćemo izdržati. Lično sam doživeo veliku tragediju, ali šta ću,  moj drugi sin je oženjen, dobio je dva sina, širimo se, deca rastu. Takav je život, tako nam je valjda suđeno. Ali mi ćemo da istrajemo u svemu ovome“, rekao je Dakić.

Nove generacije u njihovoj porodici ispunile su ranjeno srce Milisava Dakića i dale mu snagu da izdrži i pokaže hrabrost.

„Moj sin radi u zdravstvenom centru, snaja radi u školu, imaju dva sina. Deca su kao zlato, rastu, daće Bog da ih bude još više. I moja ćerka ima dva sina, tako da se moje srce vremenom ispunjava. I da vam najiskrenije kažem, kad u celini pogledam, ja sam zadovoljan čovek, jer imam mogućnost da kažem svakome ko smo mi, šta smo. Nikoga se ne plašim, verujte. Idem u Peć, govorim u oči svakome sve, jer ne može niko da pobije moju priču“, dodao je Dakić.

Snaga i upornost Dakića svakako su primer i za ostale goraždevčane da istraju i prebrode sve bure u Goraždevcu - svetioniku nade i opstanka.

Politikolog Ognjen Gogić koga smo u Goraždevcu zatekli na proslavi praznika Svetog proroka Jeremije, poslao je poruku da je opstanak moguć kada vlada zajedništvo, a da je ovo mesto primer koji bi trebalo slediti.

„Moguć je opstanak onda kada se ljudi drže zajedno, kada se podržavaju, kada se pomažu, a to meštani Goraždevca najbolje pokazuju. Tome svedoči osmeh i dečja graja. Kada se napravi topla atmosfera i podrška, moguć je opstanak bilo gde, pa i u Goraždevcu i generalno na Kosovu u srpskim sredinama, ali i šire, u svetu. Goraždevac treba da nas uči tome. Goraždevac ima i dobre odnose sa svojim komšijama iz albanske zajednice. U prošlosti je bilo raznih problema, ali danas Goraždevac ima dobre odnose sa svojim okruženjem i to je doprinelo tome da opstane i da bude svetionik Srba u ovom delu Kosova“, rekao je Gogić.