Toplina, osećaj doma i ljubav: Šta privlači mlade na hodočasnička putovanja na Kosovo

Ako se u nekoliko reči može sažeti šta privlači mlade osobe, od kojih neke nisu ni rođene tokom sukoba devedesetih, da idu na hodočasnička putovanja na Kosovo, odgovor se svodi na sledeće: toplina, osećaj doma i ljubav.

Piše: Katarina Saičić

Za Kosovo onlajn kažu da su uvek puni utisaka zbog svetinja u kojima se oseća posebna energija, ali i razgovora sa ljudima koji ih uvek sa ushićenjem zovu da se vrate.

Vodič na hodočasnička putovanja Ivana Ćorić svaki slobodan trenutak koristi da ode na Kosovo. U izjavi za naš portal kazala je da su ljubav i posebna atmosfera na pokloničkim putovanjima prisutni i u manastirima, ali i van njih.

„Putovanja vodim već pune tri i po godine, mada sam već pet, skoro šest godina prisutna na Kosovu i Metohiji, na našoj Svetoj zemlji. Utisci su posebni, zaista. Obilazimo brojne svetinje poput Visokih Dečana, Pećke patrijaršije i Gračanice. Obilazimo Prizren sa manastirom Svetih Arhangela, sa Bogorodicom Ljeviškom, Crkvom Svetog Đorđa, ali i sve one druge svetinje koje su možda manje poznate, bar ovako, nama koji ovde živimo, van teritorije Kosova i Metohije. Uvek se trudimo da što više obiđemo, što više svetinja posetimo, te da oni koji prvi put dođu osete ono što osećamo mi, koji smo tamo već godinama. To je upravo ljubav i energija koja je prisutna ne samo u svetinjama, već i van njih. Kada posećujemo enklave, trudimo se da obiđemo narod i decu sa Kosova i Metohije, da sa njima malo porazgovaramo, da se družimo i da se vraćamo, da imamo gde i da dođemo, zahvaljujući njima koji tamo ostaju”, kazala je Ćorić.

Ona ističe da je sve veći broj mladih koji odlaze na Kosovo. 

„Godinama unazad pratimo upravo i to koliko zapravo naši mladi imaju svest o crkvi i uopšte svemu što se dešava na Kosovu i Metohiji. Sve je veći broj mladih osoba koje odlaze tamo. Trudimo se i radimo na tome da upravo i one koji nikada nisu bili na Kosovu odvedemo da upoznaju svetinje i sve ostalo. Ali nema pravila zapravo. Nekada se desi da autobus bude pun mladih osoba, ali zaista idu i stariji kojima je to možda i neki poseban podvig da se u tim godinama i sa svojim zdravstvenim problemima upute na takav put. Sve, Bogu hvala, uvek prođe kako treba. Imali smo i najmlađeg putnika koji je tada imao svega tri meseca. Tako da je bilo i onih koji još nisu prohodali, ali su hodili Kosovom i Metohijom do onih koji već u kasnim godinama i dalje osećaju potrebu da hodočaste i da obilaze svetinje”, istakla je naša sagovornica.

Uprkos brojnim rizicima, ljudi ne odustaju od pokloničkih putovanja, a Ćorić naglašava da je poseban ugođaj biti za praznik na Kosovu. Napominje i da su brojni motivi za hodočašće. Mnogi takvim putovanjem prebrode predrasude ili strah, ako ih je bilo.

„Verujem da svako ima svoj motiv. Neko možda želi da prebrodi strah. Zaista ljudi u početku imaju malo i predrasuda i jednostavno ne znaju šta da očekuju dok ne dođu. Kada vide da to zapravo i nije strašno i da može slobodno da se dolazi, osećaj se odmah, naravno, kod njih menja. Neko je tu jer želi da provede vreme u molitvi. Imamo svi možda i neka svoja lična iskušenja ili nekog ko je bolestan, za koga je potrebno pojačati molitvu”, kaže ona.

Ističe da je posebno i kada se za praznik ode na Kosovo. 

„Mnogo je lepo biti za praznik na Kosovu. Nekada to bude namerno uređeno, nekada ne. Ali je lepo da budemo sa našim narodom, koga sada tamo nema puno. Oni žele da dolazimo i potrebno im je da se sa njima sabiramo i družimo kako ne bi proveli sami praznike. Potrebno je da i mi budemo u što većem broju prisutni, da se zajedno radujemo i da proslavljamo naše svetitelje koji nas čuvaju”, zaključila je Ćorić. 

Srednjoškolka iz Beograda Anđela Piljak bila je već pet puta na Kosovu i kaže da su joj ta hodočašća promenila pogled na svet.

„Moje prvo hodačašće bilo je pre dve godine sa humanitarnom organizacijom „Srpska solidarnost”. Prvobitno tada moj motiv je bio svakako obilazak svetinja i pomoć našem narodu dole. Ali sam se vratila s jednim još jačim motivom i verujem da se zapravo svi vrate sa tim motivom. To je ljubav. Jer Gospod je ljubav i on nas uvek zove da se ponovo vratimo dole”, kazala je Piljak za Kosovo onlajn.

Upitana šta je uticalo na nju da se vrati na Kosovo, Piljak navodi da je to osećaj doma i topline.

„Ono što verujem da ću zauvek pamtiti i osećati jeste sreća našeg naroda kada nas ugledaju i kada shvate da nisu sami. I meni lično moje svako putovanje do sada na Kosovo i Metohiju jeste nešto što ću pamtiti do kraja svog života. Ono što me definitivno zove uvek da se vratim jeste taj osećaj doma koji je za mene lično neprocenjiv. Iako nemam nikoga rodom sa Kosova i Metohije i sama nisam rođena dole, gde god se nalazila na Svetoj zemlji osećam se kao da sam kod kuće. I to je nešto što bih stvarno od srca volela da svako može da doživi”, istakla je naša sagovornica.

Naglašava da joj je razgovor sa ljudima i radost u njihovim očima ostavilo ubedljivo najjači utisak. 

„Kad god smo bili na hodočašću, jeli smo posnu hranu, jer smo svi išli sa željom da se pričestimo u Visokim Dečanima ili u Svetim Arhangelima. Kao što rekoh, ono što najviše ostaje u sećanju jeste razgovor sa tim ljudima, njihova sreća i emocije. Vidimo suze od sreće u njihovim očima i doživimo neprocenjiv zagrljaj. Kada nas ugledaju uvek nas čvrsto stegnu jer su srećni što smo došli i uvek nas željno zovu da se vratimo nazad”, ispričala je Piljak.