U Nišu sahranjena baka Mila, jedna od poslednjih Srpkinja iz Prištine

Na Bubanjskom groblju u Nišu danas je sahranjena baka Mila, Leposava Stojanović, jedna od poslednjih Srpkinja iz Prištine.

Sahrani devedesetogodišnje starice koja je bila i ostaće simbol Srba u Prištini prisustovalo je pedesetak ljudi, među njima i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić.

„Kako je kad dugo niko ne zakuca na vrata? Kako je bilo biti sama među četiri zida, bez društva i nekog s kim bi porazgovarala? Biti sama u bolesti, slabosti, sama u starosti“, upitao je Tajić i podsetio na njene reči da i pored svega toga neće da ode.

Dodao je da su baka Milu za Prištinu vezivale najlepše uspomene: od udaje, do rađanja dece i unučadi.

„Baka Mila nije otišla. Ostala je. Divimo se njenom podvigu, veri, hrabrosti, odlučnosti i istrajnosti“, rekao je zamenik direktora Kancelarije za KiM u Nišu.

Sahrani su prisustvovale i baka Miline najmlađe komšije iz Prištine, među kojima i doktor Aleksandar Čanović, koji ju je poznavao od 2016. godine kada je tu i počeo da živi.

„Želeo sam da joj pomognem na bilo koji način da bi joj se olakšao boravak u gradu. Baka Mila je bila simbol srpstva u Prištini koji ćemo osetiti svi mi koji smo ostali na Kosovu i Metohiji“, rekao je Čanović.

Iza Leposave Stojanović, rođene 1933. godine u Mirašu kod Uroševca, ostala je velika porodica, među kojima i petoro unučadi i šestoro praunučadi.

Baka Mila je bila jedna od poslednjih Srba iz Prištine, gde je do 1999. godine živelo više od 40 hiljada građana srpske nacionalnosti. Danas ih je sedmoro.

U jednom od od razgovara sa novinarima Kosovo onlajna, ona je govorila o odnosima sa unucima, ali i kako je živeti u zgradi gde je bila jedina Srpkinja.

"Imala sam sina i ćerku. Ćerka mi je umrla 2014, a sin 2015. godine, a muž pre mnogo godina. Imam od sina troje unučadi, a od ćerke dvoje. Ne dolaze, samo se čujemo telefonom. Planirali su da dođu za Novu godinu, ali zbog situacije nisu mogli", pričala je baka Leposava.

U zgradi u kojoj je živela bila je jedina Srpkinja, ali, kako je pričala, sa komšijama Albancima nije imala problema.

"Zajedno smo radili, nisam imala probleme nikad. Ja nisam otišla kada su moji svi otišli, sama sam ostala. Rođena sam u Uroševcu, ja sam sa Kosova. Kada sam odlazila u Beograd sve mi je tuđina, išla sam i kod ćerke u Nišu po dva meseca dok su bili živi, ali kada se vratim u Prištinu preporodim se", pričala je tada baka Leposava.