U Srbiji 39 odsto više sajber-napada nego prošle godine

U Srbiji je prijavljeno čak 39 odsto više sajber-incidenata nego prošle godine, a među najčešćim pretnjama su krađa identiteta, lozinke i drugi podaci za pristup nalozima, napadi na nedovoljno zaštićene računarske sisteme, kao i napadi u kojima se podaci zaključavaju i traži novac za njihovo otključavanje, prenosi RTV.

Sajber napadi pogađaju gotovo sve delatnosti. Obrazovanje je tokom 2025. bilo najčešća meta, uz rast broja napada od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a slede državna uprava, telekomunikacije i zdravstvo, objavio je Naled u svom biltenu.

U ugostiteljstvu, turizmu i sportu broj napada je porastao za 50 odsto, što ukazuje na sve veće interesovanje napadača za delatnosti u kojima se obavlja veliki broj transakcija i obrađuje mnogo ličnih podataka.

Napadi u kojima se podaci zaključavaju radi iznude novca, poznatih kao ransomver, takođe pogađaju različite delatnosti, preneo je RTV.

Prema javno dostupnim podacima o žrtvama ransomvare napada, među njihovim metama u 2025. godini, poslovne usluge činile su 11 odsto, industrijska proizvodnja i roba široke potrošnje po deset odsto, građevinarstvo devet odsto i zdravstvo osam odsto.

Ovi podaci pokazuju koliko su obuka zaposlenih i svakodnevna primena mera zaštite važni za sve organizacije. Svaki 68. mejl sa prilogom koji stigne u organizaciju je zlonameran, dok je tokom 2025. godine 82 odsto zlonamernih fajlova distribuirano putem elektronske pošte, pokazuju podaci kompanije Ček Point.

Oktobar, međunarodni mesec podizanja svesti o sajber bezbednosti, prilika je da se ukaže na ove rizike i značaj zaštite podataka građana i privrede, poručuju Ratel i Naled.

Na značaj podizanja svesti o sajber bezbednosti ukazuju i podaci Nacionalnog Certa, kojem je tokom 2025. godine prijavljeno gotovo 1.760 incidenata, što predstavlja povećanje za 39 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je nastavljen višegodišnji trend rasta broja prijava.

Veštačka inteligencija omogućava napadačima da brže kreiraju lažne poruke i prilagode ih osobi kojoj ih šalju.

Koriste je i za oponašanje glasova i izgleda zvaničnih poruka banaka, institucija i kompanija. Zbog toga prevare postaju uverljivije, a korisnicima je sve teže da ih prepoznaju.

Na potrebu za boljom zaštitom digitalnih usluga u Srbiji ukazuje i novo istraživanje Lokalnog indeksa eUprave (LEI), koje je sproveo Naled, uz podršku Vlade Švedske, na uzorku od 140 gradova i opština.

Prema rezultatima, svega 39 odsto lokalnih samouprava u potpunosti primenjuje mere zaštite propisanog Aktom o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema, a isti procenat gradova i opština ima u vidu prethodne službe bezbednosti.

Predstavnik Nacionalnog Certa i član Saveza za eUpravu u Naledu Jovan Milosavljević rekao je da su sajber napadi stalna pretnja kao i da ih ne možemo u potpunosti izbeći.

Međutim, kako je istakao, možemo ih sprečiti i dobrom pripremom ograničiti njihove posledice.

„Prvu liniju odbrane drže zaposleni ili u firmi ili u javnoj upravi, koji treba da budu svesni značaja bezbednosti svojih podataka, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Samo kroz proaktivnu zaštitu možemo umanjiti rizik od krađe novca, intelektualne svojine i podataka“, rekao je Milosavljević.