Zimske zadušnice u Južnoj Mitrovici: Porušeni spomenici, slika koja se decenijama ne menja

Veliki broj Srba jutros je na Velike, odnosno Zimske zadušnice – pravoslavni praznik posvećen pomenu i molitvama za upokojene – posetio devastirano pravoslavno groblje u Južnoj Mitrovici, na kojem se Srbi ne sahranjuju više od dve decenije.

Rodbina i prijatelji po sećanju pronalaze grobove svojih najmilijih, jer spomenika sa jasnim natpisima gotovo da nema.

Više od dve decenije dolazi se organizovano, autobusom iz severnog dela grada. Poslednjih godina moguće je, bez problema i rizika, doći i sopstvenim automobilom, pa Srbi dolaze tokom čitavog dana.

Slika na groblju ni posle više od četvrt veka nije se promenila – polomljeni i porušeni spomenici, korov i smeće dočekali su građane i ovoga puta.

Protojerej Radoslav Janković danas obilazi grobove i uz kandilo i vino sa porodicama i prijateljima preminulih moli se za duše upokojenih. Kako ističe, posebno ovde na pravoslavnom groblju u Južnoj Mitrovici, naš narod dolazi na Zadušnice da se seti svojih predaka, da upali sveće za pokoj njihovih duša i da se pomoli, ali ga dočekuje tužna slika porušenih grobova.

„Ja sam ponosan na moj srpski narod što u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde stoji islamsko grobe, nije porušen ni jedan spomenik. Тo govori o našoj svetoj veri pravoslavnoj, da mi čekamo sud Božji. A oni koji su ovo porušili, ove naše spomenike i porušili naše krstove, u stvari oni su sebe srušili, a naše pretke su proslavili. Oni su mučnički postradali na taj način i mrtvi nemaju mira, ali imaju mira u Gospodu, jer mi se Bogu molimo da Bog njima daruje pokoj u carstvu nebeskome“, kaže Janković.

Prema njegovim rečima, vernici čekaju sud Božji, jer ovozemaljski sudovi mogu da pogreše pa neće biti kažnjeno.

„Svi ćemo ljudi sa ovoga sveta jednoga dana morati da izađemo pred lice Božji, da damo odgovor kakav su on život vodili. Tako da oni koji su ovo porušili, kad izađu na sud Božji, oni će sebe srušiti, a naši sveti preci će se proslaviti. Oni nisu imali ovde mogućnost da se brane. Njihove duše, se niko ne može dotaći, njihove duše pripadaju Bogu, jer su verne duše i mi se njih sećamo i pamtimo njihova dobra dela i zato nastavljamo put naših svetih predaka, da se držimo prave vere i da činimo dobra dela, da budemo sinovi i kćeri svetlosti i dana, da širimo mir, ljubav i radost, da nikoga ne diramo, već da živimo u miru i da tako ne diramo ni tuđe grobove, ni tuđa grobna mesta, već da budemo ponosni što smo uzdržani i što na taj način svedočimo da smo sinovi svetlosti, sinovi pravde, sinovi mira i slobode“, poručio je Janković.

Gradimir Draškić, jedan od Mitrovčana koji je došao da upali sveću najmilijima, kaže da se slika godinama ne menja, a da obećanja da će groblje biti obnovljeno ostaju neispunjena.

„Uvek očekujemo da će opštine da reše pitanje ovog našeg groblja. Obećanja su bila i stranaca da će oni to izvršiti. Međutim, kao i uvek na Kosovo se ništa ne završava, sve je zatvoreno“, smatra Draškić.

Da se grobovi jedva i pronalaze svedoči Predrag Ivić.

„Jedva sam našao spomenik ocu i babi i dedi, jedva. Sve uništeno“, rekao je Ivić.

Poslednjih godina, prema rečima Dragoljuba Draževića, uništavanje nadgrobnih ploča je u opadanju, ipak apeluje na svakog pojedinca da učini koliko je u njegovoj mogućnosti i obnovi barem deo uništenog, ne čekajući na druge.

„Ja mislim da je u opadanju rušenje, bilo je do ovih godina unazad, svakih zadušnica godišnjih, i zimskih i letnjih, da uvek bude novoporušenih. Ako to bude optimistička izjava. Ma pesimizam, sve je lom, ništa nije dobro, sve je gore i gore. Ali ta nada u ovo, nada u veru, nada u ovo, gde su ovi naši kojih ima više tamo nego ovde, je ono što nas i drži i održava. Mora svako na svoje mesto da dođe da obiđe. Ako očekujemo gospodo da neko drugi iz komunalnog i tamo oni, ništa nisu uradili, grdno se varamo. Da svako svoje mesto, od svojih rođaka, prijatelja, prethodnika, pokojnika, uradi ovolicko malo, jedan kamen da pomeri, biće nam bolje. A mi očekujemo da neko tamo drugi, mislim na sve, bukvalno od groblja do života. Za sve nam treba malo naše dobre volje“, istakao je Dražević.

Slika više govori od hiljadu reči, kaže Jovan Aleksić, gledajući u stotine mermernih ploča oborenih na zemlju i obraslih korovom.

„Mislim da je ovo jedna zaista izuzetno, izuzetno ružna slika, ne samo ovog dela našeg grada, nego i međunarodne zajednice i svih ljudi koji se pozivaju na civilizacijske vrednosti. Mislim da je civilizacijsko pravo svakog čoveka da mirno počiva na onome svetu. Ako vidite da je naše groblje gotovo, da kažem, 60-70 posto spomenika gotovo u potpunosti uništeno, da se mnoga grobna mesta više i ne poznaju, šta vam to govori? Govori samo za sebe, prosto rečeno. Nadam se da će biti bolje, da će jednog dana ovo biti obnovljeno, da će naši pokojnici počivati u miru kako to i zaslužuju, da ćemo dočekati neka bolja vremena“, naveo je Aleksić.