Ekonomisti: Mnoga preduzeća idu ka bankrotu zbog poskupljenja struje

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini izjavio je da je drastično povećanje tafira za električnu energiju najveći udarac koji je ikad zadat kosovskim preduzećima, uz upozorenje da bi se, kada bi se pojedina preduzeća, koja imaju po 4.000 do 5.000 zaposlenih zatvorila, kosovska privreda urušila. Kuštrim Ajvazi iz Udruženja proizvođača ukazao je, povodom izjava iz vlade da „u protestima zbog poskupljenja struje učestvuje samo jedan odsto preduzeća“, da upravo ta preduzeća čine stub ekonomskog razvoja Kosova, prenosi Gazeta ekspres.

Šahini je rekao da protesti preduzeća nisu uobičajeni, ali da su se dešavali i biće ih ponovo, a prvi u već u sredu, nakon što su iscrpljene sve mogućnosti za dijalog sa vladom.

Ukazao je da nakon ulaska na slobodno tržište, preduzeća plaćaju tri puta više za struju nego ranije, što je za većinu njih nedostupno.

„Mi, iz preduzeća koja su odlučila da zahtevaju svoja prava protestima, kao što ćemo učiniti i u sredu, u 11 časova na Trgu u Prištini, imamo stotine hiljada zaposlenih i promet od stotina miliona sa izuzetnim doprinosom ekonomiji. Povećanje cena do 250 i 300 odsto je najveći udarac koji je ikada zadat preduzećima. Takvo povećanje tarifa u ovoj meri se nikada nije dogodilo. Sa ovim povećanjem, ako je preduzeće plaćalo oko 400.000 evra, mesečni račun samo za energiju će preći 1,3 miliona evra, a to je za većinu nedostupno“, dodao je Šahini.

Povodom poruka iz vlade da „preduzeća koja protestuju čine samo jedan odsto preduzeća“, kaže da bi vlada prema tim preduzećima trebalo da se odnosi na najbolji mogući način, a ne „da ih prezire takvim etiketama“.

„Taj jedan odsto preduzeća čini 50 procenata celokupnog godišnjeg prometa preduzeća, a takođe oko 50 odsto radnika u privatnom sektoru je zaposleno u tim preduzećima i održava privredu aktivnom. Neka od ovih preduzeća imaju i 4.000, pa i do 5.000 radnika. Ako bi se ona zatvorila, naša privreda bi se urušila“, upozorio je Šahini.

Nedostatak reakcije vlade da odloži odluku o liberalizaciji tržišta električne energije za godinu dana, prema njegovim rečima, uticaće na povećanje cena svih proizvoda, koje će na kraju platiti građani iz svog džepa.

Kuštrim Ajvazi iz Udruženja proizvođača ukazao je da tih „jedan odsto preduzeća“ čine stub ekonomskog razvoja Kosova, zato što je njihov doprinos punjenju kase izuzetan, jer doprinose više od 50 odsto budžetskih prihoda.

„Taj jedan odsto preduzeća u roku od godinu dana doprinosi više od 1,6 milijardi evra budžetskih prihoda, što je oko 60 odsto ukupnih prihoda u roku od godinu dana. Vlada, izgleda, još nije u potpunosti razumela šta se zapravo dogodilo. Na svim sastancima smo im objasnili da će proizvodni sektor biti u velikoj meri pogođen povećanjem energetskih tarifa. Do sada nije bilo konkretne reakcije vlade“, kaže Ajvazi.

On je rekao i da je odluka RUE o liberalizaciji tržišta električne energije već dovela do toga da neka preduzeća obustave proizvodnju, što su užasne vesti.

„Proizvodna kompanija, čije ime za sada ne mogu da pomenem zbog ugovora koje ima i u Evropi, obavestila je svojih 200 zaposlenih da će obustaviti proizvodnju do buduće odluke RUE, pa je zbog povećanja tarifa i nemogućnosti da se nosi sa ovim povećanjem cena, bila primorana da potpuno obustavi proizvodnju. Ovo je samo jedan slučaj, i ako ne dođe do promene odluke, biće još takvih“, uveren je Ajvazi.

Dodao je da bi odluka RUE one strane investitore koji su Kosovo smatrali potencijalno dobrim mestom za ulaganje, i zbog niske cene električne energije, mogla da odvrati od ulaganja.

Ekonomista Adem Ćoroli kazao je da su preduzeća stubovi ekonomskog razvoja, a između ostalog, obezbeđuju platu premijeru, ministru i poslanicima.

„Deo građana, zbog diskursa vlade, ima patološku mržnju prema preduzećima, iako rade za njih. Više od 63.000 preduzeća ovom odlukom o povećanju tarifa rizikuje da se zatvori ili smanji svoje poslovanje, a to će imati neposredni uticaj na ekonomiju. Ova odluka rizikuje gubitak radnih mesta za najmanje 35.000 radnika“, rekao je Ćoroli.

Čak je ocenio da ovakvom odlukom institucije rade na tome da oteraju građane sa Kosova.