Ibrahimi: Porez na imovinu za preduzeća mogao bi da bude uvećan za 200 odsto

Izvršni direktor Udruženja kosovskih opština Sazan Ibrahimi upozorio je na značajno povećanje poreza na imovinu za komercijalne objekte, kao rezultat primene progresivne stope predviđene važećim zakonom, prenosi Indeks onlajn.

Ibrahimi naglašava da povećanje nije vezano za stambene objekte, već isključivo za objekte koji se koriste za ekonomske aktivnosti.

„Govorimo o komercijalnim nekretninama i preduzećima. Sa punom primenom progresivne stope poreza na imovinu, računi za neka preduzeća bi mogli da se višestruko povećaju, u nekim slučajevima čak i preko 200 procenata“, rekao je Ibrahimi.

Prema njegovim rečima, povećanje poreza na imovinu predstavlja direktan trošak za proizvodne, komercijalne i uslužne kompanije, negativno utičući na likvidnost, mogućnost novih investicija i, potencijalno, na radna mesta ili cene za potrošače.

Ibrahimi predviđa da bi komercijalna nekretnina vredna sedam miliona evra, sa 11-12 hiljada evra poreza, ove godine mogla da se suoči sa računom od 26 hiljada evra godišnje. Za nekretninu vrednu 20 miliona evra, porez bi mogao da se poveća sa 34 hiljade evra na više od 90 hiljada evra. Dok bi za komercijalne nekretnine vredne 50 miliona evra, godišnji račun mogao da dostigne više od 240 hiljada evra.

„Ovo su veoma ozbiljni iznosi za bilo koji biznis, posebno za one koji posluju u teškim ekonomskim uslovima“, dodao je on.

Prema Ibrahimijevim rečima, iako preduzeća upućuju svoje zabrinutosti opštinama, progresivna poreska stopa proizilazi iz zakona usvojenog na centralnom nivou, a ne iz opštinskih odluka. On kaže da opštine nisu konsultovane tokom izrade ovog zakona, što je izazvalo kontinuirane reakcije Udruženja kosovskih opština.

„Odbor Udruženja kosovskih opština godinama traži izmene Zakona o porezu na imovinu. Stav većine gradonačelnika je jasan, porez treba da bude pristupačniji za građane i preduzeća, uzimajući u obzir ekonomsku realnost na Kosovu“, naglasio je on.

Povećanje poreza trebalo je da stupi na snagu 2025. godine, ali je njegova primena obustavljena Zakonom o budžetu za 2025. godinu, kako bi se otvorio put zakonskim promenama. Međutim, prema Ibrahimijevim rečima, proces je ostao blokiran zbog disfunkcije centralnih institucija.

Kao kratkoročno rešenje, on pominje zakonsku mogućnost da Ministarstvo finansija, rada i transfera odloži izdavanje računa za porez na imovinu do 31. marta naredne godine.

„Ovo bi stvorilo prostor za ozbiljnu analizu ekonomskog uticaja i potpune konsultacije sa opštinama i preduzećima“, rekao je Ibrahimi, pozivajući na konkretne akcije sa centralnog nivoa.