Murati: Budžet zasnovan na očekivanjima o ekonomskom rastu; Opozicija iznela zamerke

Kosovski ministar finansija Hekuran Murati predstavio je danas Predlog budžeta za 2027. godinu, kojim su predviđeni rashodi od 4,26 milijarde evra i procenjeni budžetski deficit od oko 270 miliona evra. Opozicija je imala zamerke na ovaj dokument, navodeći da nominalno povećanje budžeta ne znači i blagostanje građana. Murati je spomenuo i Fond za sever, navodeći da je proistekao iz sporazuma postignutog u Briselu 2013. godine, koji Kosovo, kako je rekao, ne može jednostrano da poništi, prenela je Ekonomija onlajn.

Tokom predstavljanja pred članovima nadležnog skupštinskog Odbora, Murati je rekao da je budžet za narednu godinu napravljen na osnovu očekivanja o ekonomskom rastu, povećanju prihoda i očuvanju održivosti javnih finansija.

„Predstavljamo budžet sa optimizmom i poverenjem, jer se zasniva na ekonomiji koja raste, trendu zapošljavanja koji se razvija i zdravim javnim finansijama. Reč je o budžetu čiji rashodi iznose 4,268,7 milijarde evra. Ovi rashodi se uglavnom finansiraju iz prihoda koji iznose 4,2 milijarde evra, dok se preostali deo obezbeđuje finansiranjem deficita, koje je u okviru fiskalnog pravila“, rekao je Murati, prenela je Ekonomija onlajn.

Saopštio je da je budžetski deficit za 2027. godinu predviđen na nivou od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji se procenjuje na 13,3 milijarde evra i da potrebe za finansiranjem deficita iznose 266 miliona evra.

Govoreći o budžetskim izdvajanjima prema ekonomskim kategorijama, Murati je rekao da je za plate planirano 1,84 milijarde evra, za robu i usluge 588 miliona evra, za subvencije i transfere 1,446 miliona evra, za tekuću rezervu 11,9 miliona evra, dok je za kamate na javni dug predviđeno 55 miliona evra.

„Kada je reč o kapitalnim investicijama, predviđen je iznos od 1,070 miliona evra. Ovde moram da istaknem i činjenicu da od naredne godine više neće biti investicionih klauzula. Drugim rečima, celokupan iznos predviđenih kapitalnih investicija finansira se iz budžetskih prihoda, ali i iz deficita, a sve je uključeno u okvir predviđenog deficita od dva odsto, u skladu sa fiskalnim pravilom“, izjavio je Murati.

Član odbora iz Demokratske partije Kosova (DPK) Mergim Ljuštaku kritikovao je planiranje i realizaciju kapitalnih investicija, navodeći da je, prema njegovim rečima, vlada nastavila da planira velike iznose za ovu kategoriju, ali da je njihova realizacija ostala na niskom nivou.

„Međutim, realno gledano, ako uporedimo podatke sa izveštajima revizora, kao i sa podacima o potrošnji za 2026, 2025. godinu i ranije, tokom celokupnog mandata ove vlade, stalno smo imali situaciju da se planiraju velika sredstva za kapitalne investicije, ali je njihova realizacija u stvarnosti bila slaba“, rekao je Ljuštaku.

Ljuštaku je istakao da povećanje nominalne vrednosti budžeta ne znači nužno i poboljšanje životnog standarda građana, povezujući to sa nivoom inflacije. Za građane je, kako je rekao, važno da vide koje budžetske politike direktno utiču na njihov život.

„Sve ove projekcije su, naravno, važne za građane kako bi videli koje politike direktno utiču na njihov život, dok nijedan projekat nije realizovan od početka do kraja tokom vašeg mandata“, kazao je Ljuštaku.

Hotijeve zamerke: Budžet nije računovodstveni plan, već strateški dokument

Poslanik DSK Avdulah Hoti uputio je niz kritika i pitanja Muratiju, dovodeći u pitanje strateško usmerenje budžeta i njegovu usklađenost sa obećanjima Vlade.

„Budžet nije računovodstveni plan, već strateški dokument. Pokušao sam da sagledam analitički deo koji se nalazi na kraju ovog obimnog dokumenta, kako bih video u kojoj meri je Vlada sa strateškog aspekta planirala ovaj budžet, jer ona od građana i preduzeća uzima oko jedne trećine nacionalnog dohotka. Sledeće godine to iznosi oko 32 odsto. Dakle, reč je o jednoj trećini nacionalnog dohotka koju država uzima i investira, odnosno troši na različite načine. Upravo putem budžeta mi u velikoj meri usmeravamo ekonomiju, ili bi trebalo da je usmeravamo, jer jednu trećinu tokova ekonomskih aktivnosti uzimamo i preusmeravamo u državni sektor“, objasnio je Hoti, prenela je Ekonomija onlajn.

Smatra da ta sredstva treba vratiti u ekonomiju kroz rashode koji proizvode konkretne efekte, upozoravajući da bi u suprotnom veliki deo ekonomskih aktivnosti mogao biti usmeren na neproduktivnu potrošnju.

Ocenio je da Vlada mora da ima jasniji pristup platama, penzijama, socijalnoj pomoći i rashodima za robu i usluge.

„U ovom budžetu, ni u tekstualnom delu niti u onome što je potom prikazano u tabelama, ne vidim na koji način je raspodela sredstava za plate, penzije, socijalnu pomoć i različite programe bila usmerena na očuvanje kupovne moći“, rekao je Hoti.

On je pokrenuo i pitanje rashoda za robu i usluge, tražeći objašnjenje na koji način će ta sredstva doprineti poboljšanju kvaliteta života građana.

Deo kritika Hoti je posvetio zdravstvenom sektoru, zahtevajući veću jasnoću u vezi sa zdravstvenim osiguranjem i finansijskim teretom koji građani i dalje snose iz sopstvenog džepa.

Hoti je doveo u pitanje i planiranje infrastrukturnih investicija, kritikujući Vladu zbog nezavršavanja velikih putnih projekata i nepostojanja jasnog koncepta razvoja železnice.

„Kakav je koncept razvoja infrastrukture? Kada ćete završiti te puteve? Kakav je sada vaš koncept razvoja železnice? Šta se dešava sa onom železničkom prugom prema Draču? Koliki je ukupan budžet za investicije u oblasti infrastrukture?“, upitao je Hoti.

Osvrnuo se i na energetski sektor, navodeći da zemlji nedostaje konkretan plan za povećanje proizvodnih kapaciteta.

Hoti je zatim uporedio budžetski dokument sa obećanjima koja je Vlada dala prilikom predstavljanja programa rada u Skupštini, 13. septembra. On je zatražio da obećanja predstavljena u Skupštini budu odražena u budžetskom dokumentu.

Odgovarajući na njegove primedbe, Murati je rekao je da se sva obećanja Vlade ne mogu obuhvatiti budžetskim izdvajanjima za period od 2027. do 2029. godine, jer mandat Vlade obuhvata i 2030. godinu.

„Veliki deo onoga što je planirano da se realizuje nije povezan sa budžetskim izdvajanjima. Na primer, program garancija od milijardu evra za investicije u proizvodnju nije budžetsko pitanje. Uskoro ćete dobiti predlog zakona o izdavanju državne garancije“, izjavio je Murati.

Dodao je da eventualne zakonske izmene mogu biti praćene i rebalansom budžeta ukoliko je njihov uticaj na prihode značajan, ali da se, prema njegovim rečima, ne očekuje da takve inicijative negativno utiču na državne prihode.

Murati je pomenuo i primere projekata koji, prema njegovim rečima, ne zahtevaju nužno izdvajanja iz državnog budžeta, navodeći Brezovicu i Prištinski aerodrom.

Murati se potom osvrnuo i na raniju raspravu sa Hotijem o dečjim dodacima, tvrdeći da je Hoti 2021. godine, tokom razmatranja budžeta za narednu godinu, dovodio u pitanje njihovu realizaciju zato što nisu bili obuhvaćeni dokumentom.

Hoti je replicirao, tvrdeći da ga ministar pogrešno citira.

„Nikada ne možeš tačno da me citiraš. Sve što kažeš - izvrćeš“, rekao mu je Hoti.

Murati je, međutim, rekao da pitanja koja se odnose na konkretne projekte i pojedinačne inicijative treba razmatrati u nadležnim parlamentarnim komisijama, odnosno sa ministrima odgovornim za pojedine sektore.

Murati je govorio i o Fondu za razvoj severa, navodeći da je on proistekao iz sporazuma postignutog u Briselu 2013. godine, koji je ratifikovan u Skupštini Kosova.

„Fond za razvoj severa rezultat je sporazuma postignutog u Briselu 2013. godine, a taj sporazum je ratifikovan. Ne znam da li ste tada bili poslanik i da li ste glasali za njegovu ratifikaciju, ali je ratifikovan i glasovima poslanika DSK. Kosovo ne može jednostrano da poništi taj sporazum“, dodao je Murati.