Nobelovac Šehtman u Beogradu: Državna podrška startapima je isplativa investicija

Izraelski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju i stručnjak za preduzetništvo Dan Šehtman večeras je u Klubu privrednika u Beogradu održao predavanje na temu „Mala zemlja, velike ideje: izraelski model preduzetništva i prilika za Srbiju“, a kao ključne faktore za uspeh naveo je velika državna ulaganja u startape u fazi ideja, ali i poslovnu kulturu u kojoj se ceni neposrednost i u kojoj nema hijerarhije.

Šehtman je na Univerzitetu Tehnion u Haifi, najstarijem univerzitetu u Izraelu, 30 godina vodio kurs o preduzetništvu za naučnike i inženjere.

„U to vreme to je bio najveći kurs na Tehnionu. ​Tokom 30 godina, svake nedelje sam imao 600 studenata u učionici. ​Tako su hiljade diplomaca Tehniona, koji su svi inženjeri i naučnici, prošle kroz moj kurs. ​I u studiji koju smo sproveli poslednjih godina, otkrili smo da je 25 odsto njih bilo uključeno u startape“, rekao je Šehtman medijima, prenosi Tanjug.

On je ocenio da izraelska ekonomija stoji veoma dobro, i da je to u velikoj meri zahvaljujući preduzetništvu i tome što država preduzetništvo podržava.

„U Izraelu imamo instituciju koja se zove Uprava za inovacije (Innovation Authority). Oni stotine miliona dolara godišnje daju za dobre ideje i startape. Ako mislite da imate dobru ideju, zapišete je i predate Upravi za inovacije. Ako im se svidi, finansiraće vas. Ako uspete, vraćate novac. Ako ne uspete, ne dugujete ništa“, rekao je on.

Šehtman smatra da bi i u Srbiji, primena modela izraelske Uprave za inovacije doprinela razvoju startap ekosistema, ali i da uprkos velikoj količini novca koji je potrebno izdvojiti, to za državu ne bi bio trošak već isplativo ulaganje.

„Šef izraelske Uprave za inovacije bio je moj student. Rekao mi je da za svaki dolar koji Uprava uloži u startape, vlada dobija nazad pet dolara - zato što nastaju novi proizvodi, novi izvoz. Ljudi koji rade u tim kompanijama plaćaju poreze i ti porezi i novac od izvoza donose pet puta više novca nego što je u startu bilo uloženo, tako da je to sjajan posao za vladu“, smatra Šehtman.

Osim podsticaja države, Šehtman kao još jedan važan faktor za razvoj startap ekosistema, vidi zastupljenost „investitora-anđela“ u poslovnoj kulturi zemlje.

Reč je o investitorima koji su stvorili uspešan biznis, prodali udeo, i sada drže značajan kapital koji žele da ulože u oblast u kojoj već imaju iskustva.

„Žele da taj novac reinvestiraju u ekonomiju, ulažu ga u mlade ljude iste profesije i rade zajedno. To su dva glavna načina da se dođe do novca“, rekao je Šehtman.

Izraelski nobelovac navodi da je još jedan faktor specifično doprineo uspehu izraelskog modela razvoja preduzetništva, a to je odsustvo hijerarhije u poslovnoj kulturi te zemlje, za koje Šehtman smatra da je delom posledica činjenice da je veliki broj građana te zemlje služilo zajedno vojni rok, i učestvovalo u nekom od sukoba.

„Jedan od razloga je to što je Izrael u stalnom ratu sa susedima, tako da ljudi idu i služe vojsku, ali ljudi takođe imaju i svoju profesiju. Recimo, imate studenta i profesora na univerzitetu. Profesor je važniji, zar ne? Ali student je major u vojsci, a profesor je kaplar. Tokom službe, student je veoma važan, a profesor čuva kapiju, međutim, na univerzitetu je obrnuto - tako da u Izraelu ne postoji prava razlika u važnosti, svi su isti“, naveo je Šehtman.

Kao posledica takve kulture, ocenjuje Šehtman, sasvim je normalno da inženjer u proizvodnji razgovara sa generalnim direktorom o nekoj dobroj ideji i da je razviju zajedno.

Predavanje izraelskog nobelovca u organizaciji East-West Bridge i Kluba privrednika održano je u večeras u okviru serije predavanja posevećenih pitanju kako znanje postaje razvojna snaga ekonomije i šta Srbija može da preuzme od pozitivnih iskustava SAD i Izraela.

Američka istkustva beogradskim privrednicima preneo je Veljko Milutinović, profesor na univerzitetima Perdju i Indijana, koji je održao predavanje pod nazivom „Kako Amerika pretvara znanje u novac: model Purdue/IU i prilika za Srbiju“.

Milutinović je istakao da je Šehtmana, dvadeset godina pre nego što je on dobio Nobelovu nagradu, izraelska vlada zamolila za pomoć oko formiranju državnih mehanizama za razvoj preduzetništva u tehnici a da danas, tri decenije kasnije, u toj zemlji ima više od 200 startapa koje se procenjuju na više od milijardu dolara (jednoroga).

Milutinović je rekao i da je Šehtman veliki srbofil i da je mnogo puta bio u Srbiji.

„Puno puta je ovde bio i voli ovaj narod mnogo, i ima veliku želju da učini da se i ovde stvori nešto slično“, rekao je Milutinović.

On je naveo da izraelski nobelovac ima četvoro dece i dvanaestoro unučadi, i da mu je, kako kaže Milutinović, najvažnija porodica.

I sam Šehtman izrazio je zabrinutost zbog niskog prirodnog priraštaja u Srbiji, i naveo da u Srbiji broj dece koji jedna žena ima u proseku 1,6, dok je u Izraelu tri.

Šehtman je nobelovac i profesor u penziji sa Tehnološkog institutu Tehnion u Haifi (Technion), član Američke akademije umetnosti i nauka, kao i Evropske akademije nauka.

Na matičnom Tehnionu pokrenuo je kurseve namenjene naučnicima i inženjerima kojima pomaže da naučna otkrića pretvore u komercijalne projekte i startape.       

Nobelovu nagradu dobio je za otkriće kvazikristala. Za razliku od običnih kristala, koje odlikuje pravilan raspored atoma koji se ponavlja periodično, kao šahovska tabla, kvazikristali imaju uređen, ali neperiodičan raspored atoma, odnosno njihova struktura ima jasan matematički red i zakonitost, ali motivi u njoj nikada ne formiraju obrazac koji se ponavlja.

Njegovo otkriće iz 1982. godine je u početku naišlo na otpor i nepoverenje u naučnoj zajednici, a Šehtmanovo otkriće su neki vodeći svetskih hemičara godinama odbacivali.

Šehtmanova upornost dovela je do nesporne potvrde rezultata njegovog rada, čime su redefinisani osnovni pojmovi u kristalografiji i hemiji čvrstog stanja, a Šehtmanov rad na otkriću kvazikristala odlikovan je Nobelovom nagradom za hemiju 2011. godine.