Privredna komora i Savet investitora pozvali vladu da ispuni uslove i ne propusti sredstva predviđena Planom rasta

Privredna komora Kosova i Savet evropskih investitora pozvali su vladu da bude aktivna u ispunjavanju uslova nametnutih Kosovu, kako Priština ne bi propustila šansu da iskoristi šest milijardi evra fonda Evropske unije predviđenih Planom rasta za zemlje Zapadnog Balkana, prenosi Ekonomija onlajn.

Poručili su da bi institucije trebalo pažljivo da razmotre zahtev šefa kancelarije EU u Prištini Tomaša Sunioga da Kosovo što pre ukine zabranu na srpske proizvode kako bi imalo koristi od ovog plana.

Suniog je zatražio da se Kosovo i Srbija na konstruktivan način angažuju kako bi ostvarili opipljiv napredak i rezultate u normalizaciji odnosa.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna rekao je da vlada mora da bude veoma pažljiva u pogledu sprovođenja razvojnog plana kako bi ispunila uslove koji su potrebni da bi se koristio taj plan jer ako Kosovo ne ispuni uslove, sredstva namenjena Kosovu idu u susedne zemlje.

"Tražili smo da budu veoma oprezni u pogledu sprovođenja razvojnog plana i ako propustimo korak ili ako ne ispunimo uslove koji se od nas traže, onda to neće biti samo gubljenje vremena kao što se desilo sa liberalizacijom viza, da smo izgubili deset godina, već ćemo ovde materijalno izgubiti", kazao je Rafuna.

Kako dodaje, moraju biti veoma pedantni u ispunjavanju zahtevanih uslova i biti koherentni sa svim drugim zemljama tokom faza implementacije kako ne bi zaglibili.

"U razvojnom planu je postalo jasno da će država, ako ne ispuni uslove, sama stati. Iz tog razloga insistiramo na našem zahtevu da budemo veoma precizni i Komora će u okviru nadležnosti i mogućnosti koje ima 24 sata u sedam radnih dana pomoći institucijama da ispune uslove", rekao je.

Što se tiče zahteva EU da Kosovo što pre ukine zabranu na srpske proizvode, Rafuna je rekao da bi Vlada trebalo još jednom da razmotri tu meru.

"Mi smo ranije tražili da budemo oprezni i da preispitamo ovu meru, iz razloga što smo potpisnici mnogih međunarodnih sporazuma i moramo da poštujemo te sporazume. Ali imamo još jedan problem, jer mnoge kompanije koje proizvode robu u Srbiji, dolaze iz Nemačke, Austrije i mnogih evropskih zemalja koje su podržavale Kosovo u svim fazama njegovog razvoja i vrlo iskreno su mi rekli da je činjenica da se roba izvozi iz Srbije, ali da tu robu proizvode kompanije koje su doprinele razvoju Kosova od 2002. Zato što su te strane kompanije koje se nalaze u Srbiji počele da se žale svojim vladama", kazao je.

Izvršni direktor Saveta evropskih investitora Emruš Ujkani rekao je da je ekonomska saradnja veoma važna za zemlje Balkana jer, prema njegovim rečima, integracija u EU ne može biti bez istinske integracije unutar samog regiona.

On je naveo da su Kosovo i Srbija dogovorile sporazum koji moraju da sprovedu u praksi.

"Integracija u EU se ne može desiti bez stvarne integracije unutar samog regiona. To je preduslov, nije preduslov samo za nas, to je bio preduslov i za Istočnu Evropu unapred. Sada postoji sporazum između dve zemlje, poput Srbije i Kosova, koji mora da se primeni u praksi", rekao je Ujkani.

EU je, kako dodaje, Kosovo i Srbiju uslovila da ako žele da imaju koristi od razvojnog plana moraju da sprovode sporazume koji su dogovoreni.

"Znate da je svaka država posebno izdvojena u evropskoj agendi, ali ako se setimo pre mesec dana, Savet Evrope je već doneo konkretne zaključke koji uslovljavaju naše zemlje, poput Kosova i Srbije, da napreduju u primeni sporazuma i plana iz Ohrida, ako žele da napreduju na evropskoj agendi. Tamo kažu za plan rasta, ali morate imati na umu da je plan rasta deo evropske agende. Ovi zahtevi do sada nisu bili, pominjani su tu i tamo, ali nisu formalizovani. Imate dokument koji veoma eksplicitno postavlja uslove", kazao je.

Ekonomija onlajn je pokušala da dobije stav od nadležnih institucija u vezi sa tim zahtevima EU, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili.

Plan rasta za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi evra za zemlje regiona. Od tog iznosa dve milijarde su u vidu grantova, dok su četiri milijarde evra u vidu kredita sa veoma povoljnim ratama.

U saopštenju Saveta EU se ističe da je osnovni cilj podrška usklađivanju partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU.

Planirana su finansijska sredstva za podršku nizu socioekonomskih i fundamentalnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.