Ristić: Na Zapadnom Balkanu najmanja nezaposlenost u Srbiji, najveća na Kosovu

Viši savetnik za ekonomska pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Ristić izjavio je da sva istraživanja govore o padu nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu, a da Srbija i Albanija imaju najbolje rezultate. Kosovo je, precizira, na samom začelju sa najvećom stopom nezaposlenosti u regionu.

Komentarišući izveštaj Evropske komisije za Zapadni Balkan i Tursku u kome se navodi da bez obzira na usporen godišnji ekonomski rast, region beleži „istorijski nizak nivo“ nezaposlenosti Ristić kaže da je tačno da je nezaposlenost opala u celom regionu.

„Tačni su podaci da je nezaposlenost opala u celom regionu. Ali, takođe je tačno i da je procenat nezaposlenih znatno iznad evropskog proseka. Ako govorimo o regionu Zapadnog Balkana videćemo da je taj procenat još uvek na visokih 12 procenata i da je to značajno više u odnosu na zemlje EU, gotovo za 50 procenata je veća“, izjavio je Ristić za Kosovo onlajn.

Ristić kaže da Srbija i Albanija imaju najniže stope u regionu.

„U Srbiji je stopa nezaposlenosti 9, 1 procenat, u Albaniji je slično, a sledi Crna Gora. Naravno, najveća stopa nezaposlenosti je i dalje na Kosovu i Metohiji s obzirom da imamo i neke izjave da je reč o najznačajnijem smanjenju nezaposlenosti rekao bih da najveća stopa nezaposlenosti ukazuje da taj problem na KiM postoji kao najizraženiji“, naglašava Ristić.

Kada je reč o deficitarnim zanimanjima ovaj sindikal je nedvosmislen.

„Zanatlije fale u celom regionu. Građevinskih radnika takođe imamo u ograničenim količinama, a takođe nedostaje i medicinsko osoblje. Zapravo, nedostaje nam kompletno ono osoblje koje je bilo potrebno zapadnim zemaljama gde su neki mladi radnici sa ovih prostora otišli“, precizira Ristić.

Region nedostatak radne snage kompenzuje „uvozom“, a Ristić to slikovito objašnjava podatkom da je 2018. u regionu izdato 46.000 radnih dozvola - duplo manje nego što je to bio slučaj prošle godine.

„Prošle godine je ih je bilo više od 100.000. U Srbiji imamo slične trendove. Mi već sada imamo više od 50.000 radnih dozvola“, kaže Ristić.

Radnici iz regiona, barem na papiru, imaju želju da se prekvalifikuju kako bi došli do novog posla. U stvarnosti, to ipak nije slučaj.

„Ako pitate bilo kog radnika on će vam odgovoriti da je spreman da se prekvalifikuje, da je razumeo da je tržište rada nestabilno i da treba da se prilagođava. Određena istraživanja Svetske banke pokazuju da više od 60 odsto radnika na prostoru Zapadnog Balkana pozitivno odgovara na pitanje da li su spremni da se prekvalifikuju. Međutim, značajno manji broj je spreman da to zaista i uradi. To je nekih 15-ta procenata“, ističe Ristić.

Najveći broj „radnih migracija“ unutar Zapadnog Balkana vezan je za sektor turizma.

Ipak, naglašava da se trend fluktuaciji radne snage iz jedne zemlje u drugu ogleda jedino kada su u pitanju sezonski poslovi - pretežno turizma.

„Značajne migracije su iz celog regiona ka Zapadu. A kada govorimo o migracijama unutar regiona jedino što je uočljivo su migracije koje se tiču sezonskih poslova. I ovog, kao i prošlog leta to su uglavnom migracije koje se tiču sezonskih poslova iz oblasti turizma. Tu je aktuelna varijanta zaposlenja na crnogorskom i albanskom primorju. I tu ima dosta problema u ugostiteljstvu u Srbiji obezbeđivanjem radne snage dok traje sezona“, zapaža Ristić.