Šahini: U prvoj polovini godine na Kosovu ugašeno više od 2.000 preduzeća

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini izjavio je da je, prema njihovim procenama, u prvih šest meseci ove godine broj ugašenih preduzeća na Kosovu veći od 2.000, uz mali broj novoosnovanih firmi.

„Broj novih preduzeća manji je nego prethodnih godina. Imamo oko 200 manje novoosnovanih firmi u poređenju sa prvih šest meseci prošle odine, kada ih je bilo registrovano 6.640. Ako govorimo o trendu gašenja preduzeća, ove godine prema zvaničnoj statistici mesečno se gasi u proseku više od 700 firmi, ali prema podacima Alijanse broj ugašenih, zatvorenih i preduzeća koja su bankrotirala u prvih šest meseci premašuje 2.000. Do tog podatka dolazimo na osnovu činjenica sa terena i informacija koje dobijamo od naših ogranaka širom Kosova, gde su mnoga preduzeća obustavila rad, više ne posluju, napustila su svoje poslovne prostore ili ih izdaju pod zakup, izgubila su konkurentnost, finansijsku snagu i tržište, a sve to dovodi do bankrota“, rekao je Šahini za Ekonomiju onlajn. 

Zbog takvog trenda procenjuje da je bez posla ostalo više od 5.000 radnika, te naglašava da je najveći problem upravo zatvaranje preduzeća.

„Ako uzmemo u obzir da su ta preduzeća, prema našim podacima, zapošljavala tri ili više radnika, samo u prvih šest meseci više od 5.000 ljudi ostalo je bez posla. Istovremeno, iako je registrovano više od 6.000 novih firmi, još ne znamo da li su one počele sa radom, koliko su ljudi zaposlile i kako posluju, jer su tek osnovane. Zato je najveća briga i državnih institucija i Alijanse zatvaranje preduzeća. Velika je razlika između zvanično ugašenih i nezvanično zatvorenih firmi, jer su procedure za gašenje preduzeća na Kosovu veoma komplikovane. Mnogi odustanu od njihovog sprovođenja, iako su faktički prestali da rade, zbog čega je stvarni broj ugašenih firmi mnogo veći“, naveo je Šahini.

Objasnio je da su među glavnim razlozima koji obeshrabruju otvaranje novih preduzeća jaka konkurencija, visoke cene električne energije i nepovoljna fiskalna politika.

„Mnogi imaju preduzetnički duh i pokušavaju da uđu na tržište rada. Neki ulaze bez dovoljno informacija o tržištu Kosova, dok drugi imaju jasniju sliku i žele da se suoče sa konkurencijom. To pokazuje da naši ljudi po svaku cenu žele da pokrenu posao, ali brzo shvate da nije lako opstati zbog veoma oštre, uglavnom spoljne konkurencije. Dodatno ih obeshrabruju visoke cene električne energije i nepovoljne fiskalne politike u vezi sa finansiranjem projekata, kao i dugotrajne procedure“, rekao je Šahini.

Ukazao je da su posebno komplikovani postupci za dobijanje dozvola, naročito građevinskih i licenci za kamenolome ili fabrike.

„Primera radi, u Severnoj Makedoniji i Albaniji, koje su glavni konkurenti u privlačenju investitora, nove firme tokom tri do pet godina dobijaju subvencije za plate zaposlenih, a na Kosovu se od prvog dana registracije plaćaju porezi. To je veliki demotivacioni faktor u odnosu na druge zemlje. Zato bi poslovnu klimu na Kosovu trebalo unaprediti zajedno sa pravnim okruženjem, jer će upravo pravna sigurnost stvoriti veće poverenje i otvoriti prostor za nove investicije“, kazao je Šahini.

Naglasio je da je potrebno otvoriti kosovsko tržište, obezbediti jednak tretman za sva preduzeća i ojačati poverenje u pravosudni i institucionalni sistem.

„Broj novih preduzeća može da raste, ne samo zahvaljujući domaćim, već i stranim investitorima, kojih je među registrovanim kompanijama veoma malo. Potrebno je otvoriti tržište Kosova, obezbediti pravedan tretman za sva preduzeća i izgraditi poverenje u pravni i sistem upravljanja. Nefunkcionisanje institucija već dve godine, tri izborna procesa, kao i blokada rada parlamenta i vlade, predstavljaju ozbiljno obeshrabrenje kako za strane, tako i za domaće investitore“, zaključio je Šahini.