Stanić: Izvoz srpske robe na Kosovo bio bi i veći nego pre blokade kada bi Priština otvorila sve prelaze

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da se srpska roba posle ukidanja zabrane vlasti u Prištini za njen uvoz, vratila na tržište Kosova 80 odsto ako se posmatra vrednosno, ali da neki proizvodi i dalje nisu prisutni u obimu u kom su bili pre ove mere. On ukazuje da bi, imajući u vidu jako izraženu konkurentnost srpske privrede na tom tržištu, otvaranje svih prelaza za prolaz srpskih proizvoda rezultiralo time da njihov izvoz bude i veći nego u periodu pre blokade.

Evropska komisija je u svom izveštaju o Kosovu za 2026. sugerisala da Priština treba da obezbedi slobodno kretanje srpske robe preko svih prelaza, a Stanić kaže da su opomene Prištini stizale i od Cefte, pa je blokada dugo trajala.

O tome treba li očekivati da se Vlada Kosova potrudi da dođe do otvaranja svih prelaza posle izveštaja Evropske komisije, Stanić za Kosovo onlajn kaže da se za njih ne može reći da su pouzdan partner.

„Imajući u vidu iskustva iz poslednjih 5,6 godina kada govorimo o prištinskim vlastima ne možemo da kažemo da su oni pouzdan partner, ali pouzdan partner jeste njihova privreda. Oni zaista traže robu iz Srbije i na neki način vrlo brzo otvaraju i obnavljaju kanale saradnje čim se političke okolnosti promene na bolje“, navodi on.

Prema rečima Stanića, ukoliko se prvih devet meseci 2026. godine uporede sa istim periodom 2022. godine, pre uvođenja jednostranih mera prištinskih vlasti i blokade srpske robe uvedene 2023. godine, vidi se da se roba vrednosno vratila na nivou od oko 80 odsto, a količinski 74 odsto.

„To znači da je ona blizu tog pretkriznog nivoa i u tom pogledu to je zaista dobar rezultat, imajući u vidu sva ograničenja sa kojima se privreda Srbije na tržištu Kosova i Metohije susretala u poslednje tri godine“, ističe Stanić.

On dodaje da ako se posmatraju kategorije robe da su nivoi povratka različiti, jer se neki proizvodi nisu vratili na način kakav je bilo pre blokade, dok je kod nekih proizvoda ostvaren veći rezultat, kao recimo kod automobila, otpreme lekova, odeće ili aluminijuma koji se u većoj meri plasira nego ranije.

Kada se pogleda izvoz pića, posebno mineralnih voda, nekih proizvoda od gvožđa i čelika ili žitarica, oni se, kaže naš sagovornik, nisu vratili na pređašnji nivo i značajno su ispod tog proseka povrata od oko 80 procenata na tržište Kosova, dok su mlečni i konditorski proizvodi u okviru ovog proseka.

„Bitno je, međutim, naglasiti, da iako je blokada ukinuta, da delimična blokada stoji ne samo zbog toga što nisu svi administrativnih prelazi u funkciji, već i zbog toga što je propusna moć prelaza na Merdaru relativno mala, imajući u vidu kolike su ukupne potrebe srpske privrede na tržištu Kosova i Metohije u smislu plasmana robe. Prištinu je osim Evropske komisije opominjala i Cefta, pa je blokada dugo trajala. Kao da nije bilo dovoljne volje da se izvrši pritisak na Prištinu da to ograničenje ukine, odnosno da ovo što je ukinula, sprovodi danas u kapacitetu od 100 odsto. Kada bi se otvorili svi ti administrativni prelazi, ne bi bilo izgubljenog prihoda za privredu, a procenjuje se da je uvođenje blokade i sve njene posledice koje idu posle, uključujući i malu propusnu moć na administrativnim prelazima, otprilike koštalo našu privredu oko 325 miliona nerealizovanog posla“, kaže naš sagovornik.

Upitan da li bi otvaranje i drugih prelaza, osim Merdara doprinelo da se dostigne nivo plasmana robe koji je postojao pre zabrane ili su neki privrednici trajno odustali od kosovskog tržišta, Stanić kaže da bi otvaranje svih prelaza rezultiralo time da izvoz bude i veći nego u periodu pre blokade, imajući u vidu jako izraženu konkurentnost srpske privrede na tom tržištu.

„Ali, ako vi čekate na granici sa kamionom više sati, pa nekada i više dana, onda to jednostavno obeshrabruje proizvođače da se vrate u meri u kojoj su bili pre, posebno ukoliko postoji rizik da Priština danas-sutra uvede neku novu blokadu jednostrano, mimo sporazuma u okviru Cefta i sa druge strane mimo, ne samo preporuka, nego i obaveza na putu evrointegracija celog regiona“, napominje on.