Stanić: Mere Vlade Srbije rezultiraće uštedama, ali ne može doći do opšteg pada cena

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da mere koje je uvela Vlada Srbije o ograničavanju trgovačkih marži za 23 grupe proizvoda treba da daju rezultat u kratkom roku i da će se ostvariti određene uštede, ali da ne može doći do opšteg pada cena.

„Mere Vlade Srbije su usmerene na 23 grupe proizvoda koji su povezani sa svakodnevnom potrošnjom - prehrameni proizvodi, lična higijena, čišćenje... Već se evidentno vidi da su cene u tim grupama proizvoda opale. Međutim, ako pogledamo stopu inflacije koja je sada izvan okvira Narodne banke Srbije koji je do 4,5 odsto, a inflacija je trenutno 4,9 odsto i nije svakako drastično povećana, činjenica je da ovo ne može izazvati deflaciju, odnosno da dođe do opšteg pada cena“, objašnjava Stanić za Kosovo onlajn.

Zahvaljujući ovim merama, kako dodaje, ostvariće se određene uštede ali s druge strane, one neće imati drastičnijeg uticaja na BDP. Ljudi koji naprave uštede, kako kaže, neće ušteđeni novac ulagati u luksuznu robu ili „u zlatne poluge“ nego će ušteđeni novac opet dalje koristiti u potrošnji, što se neće odraziti na BDP.

„Kada govorimo o dugoročnim opcijama kako da se poveća standard stanovništa, tu se pre svega misli na ubrzanje privredne aktivnosti u zemlji i na realni rast zarada kako bi se na taj način obnavljala kupovna moć stanovništa i samim tim podizao standard. To u trenutnim okolnostima nije moguće, imajući vidu usporavanja evropske privrede, koja je naš glavni spoljnotrogovinski partner i činjenicu da postoji neizvesnost koja je povezana i sa trgovinskim ratovima i sa činjenicom šta će se dešavati na tržištu energenata, te u tom pogledu svi gledaju u 2027. godinu kada se očekuje evropski oporavak“, ukazuje naš sagovornik. 

Stanić navodi da se privredna aktivnost u Srbije bazira  većinom na infrastrukturnim projektima i da postoji realan rast zarada, ali i napominje da kao posledica desetogodišnjeg ubrzanog ekonomskog rasta došlo do određenog raslojavanja stanovništva i da postoji manja grupa ljudi koja vuče prosek, dok je sa druge strane većina.

„To nije samo slučaj u Srbiji, nego i širem regiona. I ove mere koje je Vlada primenila u Srbiji bazirane su i na praksi koja se sprovodila u pojedinim zemljama Evropske unije kao što su Mađarska i Rumunija“, kaže Stanić.

On objašnjava da je lanac formiranja cena, od primarne poljoprivredne proizvodnje do rafova u maloprodaji vrlo kompleksan i da se krivica za rast cena ne može svaliti na jednu stranu. 

Ukazuje, takođe, da ukoliko bi uvedene mere o ograničavanju trgovačkih marži trajale duže od šest meseci da bi to izazivalo jače posledice po tržište maloprodaje.

„Te mere od šest meseci će izazvati određeni negativan efekat na tržištu maloprodaje, imajući vidu da marža koju oni ostvaruju od nabavne do prodajne cene nije samo zarada maloprodajnih objekata, nego oni tu plaćaju i rastuće troškove radne snage i zakupa i električne energije. Ukoliko bi mere trajale duže od šest meseci u nekom momentu bi se svakako desio i efekat prelivanja na ove druge u lancu, a to su prerada i distribucija i na kraju primarna proizvodnja koja je, po nama iz Privredne komore, i pod najvećim pritiskom, imajući u vidu da se suočava sa neefikasnim sistemom proizvodnje koji je posledica i razvijenosti zemlje u odnosu na evropski prosek i dostupnosti subvencija, infrastrukture koja prati poljoprivrednu proizvodnju...“, kaže on.

Ističe, da mere Vlade treba da daju rezultat u kratkom roku, i da je to podrška stanovništvu. 

„Tržište, međutim, ipak treba da funkcioniše generalno po principima slobodnog odnosa ponude i tražnje, ali sve zavisi od mogućnosti da se privreda vrati se na one stope rasta koje smo imali zaključno sa 2024. godinom i da time na osnovu većeg prometa kompanija dođe i do porasta zarada u privatnom sektoru, a u državnom se to već dešava kroz česte intervencije vlade u smislu porasta zarada prosvetara, zdravstvenih radnika, porast penzija.., kako bi došlo do opipljivog i realnog rasta zarada kod svih slojeva radnika“, zaključuje Stanić.