Stručnjaci: Neusklađenost cene nafte na svetskim berzama i na Kosovu - vid zloupotrebe

Pad cene nafte na međunarodnim berzama, uglavnom se ne odrazi na Kosovu, a ekonomski stručnjaci ukazuju da ta neusklađenost cena može biti vid zloupotrebe, prenosi Koha.

Primera radi, cena nafte na međunarodnim berzama 23. jula bila je najviša tokom tog meseca - 92,19 dolara po barelu, dok se istog dana na Kosovu nafta prodavala po ceni od 1,68 evra po litru, na osnovu cene koju je utvrdilo Ministarstvo industrije.

Međutim, 12 dana kasnije, u utorak, 4. avgusta, jedan barel nafte na berzama prodavao se za oko 78 dolara, što je 14 dolara manje nego 23. jula. Istog dana, litar dizela na Kosovu koštao je 1,8 evra ili 12 centi više nego 23. jula.

Kada cene rastu na berzama, one se odmah odražavaju na Kosovo, ali isto ne važi kada cene padaju, konstatuje Koha.

Poznavalac tržišta nafte Jakup Gaši ocenio je da je ova neusklađenost cena vid zloupotrebe.

„Ako postoji pad na međunarodnim berzama, a navodi se da je odluka doneta na osnovu toga, realno takve odluke štite uvoznike nafte, a ne građane. Ako postoji pojeftinjenje, a istog dana dođe do povećanja cena, onda postoji zloupotreba“, rekao je Gaši.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo industrije bi trebalo da na prvo mesto stavi građane Kosova kako se ne bi suočavali sa ovakvim povećanjem cena.

Ministarstvo i dalje određuje maksimalnu cenu po kojoj se može prodavati nafta, benzin i gas na veliko i malo.

Prema navodima Ministarstva, cene se određuju na osnovu proseka poslednjih prijavljenih 10 miliona litara na carini.

„Za referencu, količina od 10 miliona litara predstavlja približno uvoz u poslednjih pet dana. Zbog toga se povećanje ili smanjenje cena na međunarodnim tržištima ne odražava odmah na cene derivata na Kosovu, već se postepeno odražava, u skladu sa metodologijom obračuna maksimalno dozvoljene cene“, objašnjava Ministarstvo.

Ekonomista Fidan Ćerimi izjavio je da se povećanje cene nafte na berzama mnogo brže odražava na Kosovu nego kada dolazi do pojeftinjenja.

„Za razliku od toga, često smo videli da su povećanja cena bila mnogo brža. To se, verujem, dešavalo kao rezultat zloupotreba, jer bi, kao što se dešava sa snižavanjem cena, i povećanje cena trebalo da se odvija istom dinamikom“, rekao je Ćerimi.

Dan ranije, ministarka industrije Kosova Mimoza Kusari Ljilja izjavila je da se ne očekuje da će pad cena na međunarodnim berzama odmah biti odražen na Kosovu. Prema njenim rečima, to se dešava zbog načina snabdevanja i formule za obračun cena u zemlji.

Cena nafte na svetskim tržištima, uključujući i Kosovo, usko je povezana sa slobodom plovidbe kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 20 odsto globalnih rezervi nafte. Problemi u ovom morskom prolazu između Omana i Irana počeli su nakon što su Islamska Republika Iran napali Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara 2026. godine.

Najvišu cenu od početka rata na Bliskom istoku nafta na Kosovu dostigla je 9. aprila, kada se litar prodavao za 1,91 evro.