U prvoj polovini godine na Kosovu zatvoreno oko 700 preduzeća

Povećan uvoz, rastuće cene električne energije, nedostatak radne snage, nelojalna konkurencija i nedostatak zakona za zaštitu preduzeća smatraju se nekim od faktora koji su uticali na zatvaranje oko 700 preduzeća na Kosovu u prvoj polovini 2025. godine, prenosi Kosova pres.

Iako je tokom ovog perioda registrovan i određeni broj novih preduzeća, procenjuje se da bi broj zatvorenih preduzeća trebalo da bude alarmantan signal za vladu i institucije Kosova.

Sa bankrotstvom preduzeća, smatra se da se gubi mnogo radnih mesta, što posledično utiče na povećanje stope siromaštva na Kosovu.

Izvršni direktor Kosovske privredne komore Kuštrim Ahmeti ističe da umesto zatvaranja, Kosovo treba da otvori nova preduzeća i ojača postojeća, ali suočavanje sa brojnim izazovima, kako naglašava, otežava ovaj proces.

Ahmeti naglašava da su visoki troškovi rada, inflacija, zavisnost od uvoza i rastuće cene električne energije među glavnim faktorima koji ugrožavaju održivost preduzeća.

Takođe, dodao je da žestoka konkurencija uvoznih proizvoda, rastuće cene i nedostatak zakona koji štiti lokalna preduzeća otežavaju njihov opstanak.

Još jedan ozbiljan problem, prema mišljenju Ahmetija, pored nedostatka radnika, jeste odlazak onih sa iskustvom, što ozbiljno šteti lokalnom tržištu.

„Svako zatvaranje preduzeća na Kosovu trebalo bi da bude alarm za svaku vladu ili instituciju. Samo ova brojka, iako je manja nego 2024. godine, i dalje je velika. Uzimajući u obzir dešavanja, troškove rada, razne inflacije koje Kosovo stalno doživljava zbog velikog uvoza, nedavna dešavanja sa energetskim pitanjem, sve to utiče na rizik funkcionisanja velikog broja preduzeća. Zavisnost našeg tržišta od uvoza stalno raste i zavisi od cena koje ulaze. Zatim, postoji veoma velika konkurencija proizvoda koji dolaze iz uvoza i nemoguće je opstati sa cenama koje su držale tržište do danas, jer je danas račun tri puta skuplji nego što je bio pre nekog vremena. Velika većina naših preduzeća je izuzetno teško pogođena odlascima koji se i dalje nastavljaju sa njihovim radnicima, koji su imali dugo radno iskustvo. Veoma je veliki problem što Kosovo još uvek nema zakon koji štiti sama preduzeća. Postoje preduzeća koja su susedna jedno drugom i koja se bave istom delatnošću. Postoji žestoka konkurencija“, kaže Ahmeti.

Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MINT) navodi da je u prvoj polovini 2025. godine zatvoreno 698 preduzeća. U međuvremenu, u istom periodu prošle godine, broj zatvorenih preduzeća bio je 833.

„U prvoj polovini 2025. godine, zatvoreno je 698 preduzeća, dok je, u istom periodu 2024. godine, zatvoreno 833 preduzeća. Za period januar - decembar 2024. godine zatvoreno je 1.633 preduzeća“, navodi se u odgovoru MINT-a poslatom Kosova presu.

Ekonomski stručnjak Adem Ćoroli ističe da se zatvaranje preduzeća poslednjih godina ne dešava samo sezonskim preduzećima, kao što je to bilo ranije, već, prema njegovim rečima, pogađa i velika preduzeća sa mnogo zaposlenih.

„Ono što je žalosno, a što je takođe primetno u statističkim podacima, jeste da su se u prošlosti zatvarala sezonska preduzeća. Na primer, onih zanatskih radnji, autopraonica ili malih preduzeća. Dok je, u poslednje tri godine, broj preduzeća koja se zatvaraju ona sa velikim brojem radnika, gde su glavni uzroci visoki troškovi koji dolaze od uvoza, visoki institucionalni troškovi i pritisci ili javni dugovi da preduzeća još nisu dostigla taj visok nivo obrazovanja. A velika šteta koja se nanosi preduzećima su nepredvidivi institucionalni troškovi kao što su struja, voda i druge stvari koje dolaze od uvoza. Ono što se maksimalno odražava jeste i radna snaga, gde preduzeća ne mogu da rade sa 10 radnika ili organizacionom strukturom od 10 radnika. Računi za električnu energiju čine poslednji korak ka njihovom zatvaranju“, kaže Koroli.

MINT navodi da je od januara do juna ove godine otvoreno više od 6.600 novih preduzeća. Ova brojka je veća nego u istom periodu prošle godine.

„Ukupno 6.065 novih preduzeća otvoreno je između januara i juna 2024. godine. Ukupno 6.642 nova preduzeća otvorena su između januara i juna 2025. godine“, navodi se u odgovoru MINT-a.

Što se tiče profilisanja novih preduzeća Kuštrim Ahmeti kaže da je velika većina novih preduzeća koja su otvorena poslednjih godina uslužna ili komercijalna, ali ne i proizvodna.

On naglašava da nedostatak spremnosti za otvaranje proizvodnih preduzeća ometa rast lokalne proizvodnje, stvaranje radnih mesta i ekonomsko jačanje Kosova.

„Trgovcima je veoma lako, donesu gotov proizvod i prodaju ga, imaju i spremne usluge. Problem je što nema spremnosti da se otvore preduzeća koja su produktivna, koja donose i povećanje lokalne proizvodnje proizvoda ali i povećanje broja radnih mesta i koja daju veliku ekonomsku moć našoj zemlji“, kaže Ahmeti.

Ćoroli ističe da nova preduzeća uglavnom zapošljavaju mali broj radnika, što, prema njegovim rečima, ne pruža sigurnost za dugoročni razvoj.

„Ovo je alarmantno, jer se zatvaraju kompanije sa 200 do 250 zaposlenih, ali se otvaraju one pet do deset zaposlenih. Ovo ne definiše da se trgovina ili industrija razvija na Kosovu, ali daje alarmantan znak da je kosovsko tržište dobro tržište za mala preduzeća. Ali, kada razmišljate o njegovom širenju, onda ćete se suočiti sa velikim izazovima“, naglašava Ćoroli.