Velinovska: Kreativne industrije potcenjene na Zapadnom Balkanu, a mogu doprineti povezivanju

Istraživač u Institutu za demokratiju Anamarija Velinovska izjavila je da je svaki pokušaj povezivanja Zapadnog Balkana dobar, a da saradnja u oblasti kreativne industrije koja je do sada bila potcenjena može tome doprineti zato što region deli delimično zajedničku istoriju, jezik i kulturu.

„Svaki pokušaj povezivanja regiona, bez obzira da li je deklarativan ili će se pretočiti u konkretne aktivnosti treba pozdraviti. Reč je o nečemu što je novo i drugačije, kreativnoj ekonomiji, retko pominjanoj do sada. Rekla bih da je to veoma potcenjena tema u regionu Zapadnog Balkana“, izjavila je Velinovska za Kosovo onlajn.

Naglašava da je u ovu oblast ipak potrebno uložiti mnogo znanja, ali resursa.

Komentarišući deklaraciju o povezivanju kreativnih ekonomija koja je nedavno u okviru Berlinskog procesa potpisana u Londonu, ovaj istraživač kaže da je reč o pokušaju uvođenja inovativnih metoda u ekonomski razvoj regiona za koja su potrebna i dodatna ulaganja.

„Ovo je region koji delimično deli istoriju, jezik i kulturu. Takvi pristupi u industriji posebno u segmentu kreativne ekonomije mogu mnogo doprineti građanima širom regiona. Međutim, potrebna su veća ulaganja da bi se ova ekonomija razvila“, smatra Velinovska.

Ovaj proces će u najvećoj meri zavisiti, ocenjuje, od razvoja digitalizacije i veštačke inteligencije - segmentima u kojima region zaostaje u odnosu na ostatak Evrope.

„Danas, kreativna ekonomija ide ruku pod ruku sa nivoom razvoja digitalizacije i moraćemo da preformulišemo koje industrije spadaju u kreativnu ekonomiju i kako će razvoj digitalizacije i veštačke inteligencije uticati na njih, a mi kao region i dalje zaostajemo. Ono što bih videla kao ograničenje u povezivanju regiona jeste to što često kulturna saradnja donekle zaostaje i može biti potkopana političkim tenzijama i nacionalizmom koji ima prednost ispred bilo kakve kulturne saradnje“, naglašava Velinovska.

Pozitivni primeri povezivanja regiona u oblasti kreativne ekonomije postoje, ali nisu dovoljni bez obzira što je 2022. u studiji Regionalnog saveta za saradnju za mapiranje kreativnih industrija taksativno navedeno da bi trebalo da se mnogo više uloži u saradnju u filmskoj i muzičkoj industriji, kao i u turizmu.

„Moramo na taj pristup gledati prilično inovativno. Tri godine nakon studije imamo neka konkretna rešenja, već ove godine pokrenuta je Regionalna digitalna platforma 'Kreativ gejt' koja je mesto okupljanja poslovnih ljudi i pojedinaca koji se bave ovim sektorom“, ističe Velinovska.

Dodaje da postoje i mnogi drugi poslovi koji bi mogli da se definišu kao kreativna ekonomija, ali da su u ovom trenutku za region to muzički i filmski festivali.

„Region je poznat po muzičkim i filmskim festivalima koji su široko poznati, koji grade kulturni brend regiona i koji spadaju u kreativnu ekonomiju. Dakle, vidimo početak, ali mislim da ove prakse tek trebat da se razvijaju u praktičnoj upotrebi“, poručuje.

Smatra i da projekti u okviru Berlinskog procesa ne suzbijaju incijativu Otvoreni Balkan već su komplementarni i dopunjavaju je.

„Obim aktivnosti koje pokriva Berlinski proces je veći od onog koji pokriva inicijativa Otvoreni Balkan. U Berlinskom procesu možete pronaći ekonomska pitanja sa zajedničkim regionalnim tržištem, zelena pitanja, zelenu agendu, rodna pitanja, investicionu klimu i tako dalje. Dok Otvoreni Balkan ima mnogo više ekonomski i politički predznak, logično je da takve inovativnije deklaracije budu više u okviru Berlinskog procesa, koji uključuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana“, kaže Velinovska.

Zaključuje i da inicijative Berlinskog procesa ne bi trebalo posmatrati „rivala“ ili „suzbijanje“ Otvorenog Balkana.

„Svaki pokušaj regionalne saradnje ne treba posmatrati kao rivalstvo između inicijativa, već kao neku vrstu komplementarnosti, jer je svaki pokušaj regionalne saradnje u kulturi i razvijanje ovih industrija značajan za region“, zaključila je Velinovska.