Okvir za mir u Ukrajini

Rat u Ukrajini može se trajno okončati pod uslovima koji štite državnost Ukrajine, uzimaju u obzir bezbednosne interese Rusije i postavljaju temelje za trajan evropski bezbednosni poredak. Dok se u Norveškoj priprema nova runda pregovora, predlažem sporazum koji bi bio zaključen kao jedinstven paket, koji bi potpisale Ukrajina i Rusija, koji bi bio usvojen glasanjem u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na osnovu Glave VII Povelje UN i za koji bi zajedničke garancije pružile pet stalnih članica Saveta, zajedno sa drugim državama koje odluče da mu pristupe. Predlog se zasniva na principu nedeljive bezbednosti, utvrđenom Završnim aktom iz Helsinkija i Pariskom poveljom.

Paket bi sadržao četiri osnovne obaveze. Prva je trajna neutralnost Ukrajine, utvrđena ustavnim zakonom po uzoru na austrijski zakon iz 1955. godine, čime bi se Ukrajina vratila opredeljenju na kojem je počivala Deklaracija o državnom suverenitetu iz 1990. godine. Ukrajina ne bi pristupila nijednom vojnom savezu niti bi na svojoj teritoriji dozvolila strane baze ili raspoređivanje stranih snaga, bilo da je reč o Natou, Evropskoj uniji, njihovim državama članicama ili Rusiji. Neutralnost ne bi značila razoružanje i Ukrajina bi zadržala oružane snage radi sopstvene odbrane. Druga obaveza bila bi da Ukrajina nastavi kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji kao trajno neutralna država, uz protokol o neutralnosti u pristupnom ugovoru po uzoru na irski model, dok bi Rusija potvrdila da je članstvo Ukrajine u EU u skladu sa njenim bezbednosnim interesima. Treća obaveza bila bi uspostavljanje linije primirja duž linije kontakta na dan potpisivanja sporazuma. Svaka strana bi vršila faktičku jurisdikciju na svojoj strani linije, nijedna ne bi priznala teritorijalne pretenzije druge strane, a obe bi se odrekle upotrebe sile radi bilo kakve buduće promene. Ovakvo rešenje bilo bi u skladu sa ustavima obe zemlje, koji zabranjuju ili strogo ograničavaju ustupanje teritorije. Četvrta obaveza bila bi okončanje širenja Natoa na istok. Na dan potpisivanja sporazuma, Severnoatlantski savet bi proglasio da Nato neće primati Ukrajinu niti druge nove članice u istočnoj Evropi ili na Južnom Kavkazu, čime bi bilo povučeno obećanje dato na samitu u Bukureštu 2008. godine.

Sporazum bi stupio na snagu potpisivanjem i označio trajni prestanak neprijateljstava, a ne privremeni prekid vatre. Njegove odredbe sprovodile bi se u fazama, uz međunarodni nadzor. Nijedan element ne bi se pregovarao zasebno i nijedna strana ne bi bila pozvana da učini ustupke pre potpisivanja sporazuma.

Teritorijalna rešenja osmišljena su tako da uzmu u obzir zabrinutost i zahteve obe strane. Ukrajinske snage povukle bi se iz dela Donjecke oblasti koji je trenutno pod kontrolom Ukrajine, a koji bi postao demilitarizovana posebna zona. Ruske snage ne bi ulazile u tu zonu, postojeća lokalna civilna uprava nastavila bi da funkcioniše, a konačni status zone bio bi predmet pregovora. Rusija bi povukla svoje snage iz područja koja kontroliše u Dnjepropetrovskoj oblasti i sa Kinburnske prevlake. Na obe strane rusko-ukrajinske granice bila bi uspostavljena demilitarizovana severna bezbednosna zona, a ruske snage napustile bi područja koja drže pod kontrolom u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, dok bi se ukrajinske snage povukle sa svoje strane. Nuklearna elektrana Zaporožje ostala bi pod ruskom kontrolom, uz bezbednosni nadzor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a dogovoreni deo proizvedene električne energije prodavao bi se Ukrajini po proizvodnoj ceni.

Duž obe strane linije primirja protezao bi se demilitarizovani pojas, iz kojeg bi teško naoružanje i sistemi za udare velikog dometa bili povučeni na dogovorenu udaljenost. U pograničnim oblastima sa obe strane važila bi uzajamna ograničenja broja vojnih snaga. U Crnom i Azovskom moru komercijalna plovidba bila bi slobodna do svih ukrajinskih i ruskih luka, a napadi na brodove i luke bili bi zabranjeni.

Sporazum o Ukrajini trebalo bi da označi i početak obnove evropske bezbednosti u celini. Nato i Rusija dogovorili bi moratorijum na kopneno bazirane rakete srednjeg dometa u Evropi, uzdržavali bi se od raspoređivanja nuklearnog oružja u bilo kojoj dodatnoj državi i obnovili rad Saveta Nato-Rusija. Obe strane ponovo bi uspostavile normalne diplomatske odnose. Učesnici bi sazvali prvi samit Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Oebs) od 2010. godine, kako bi toj organizaciji poverili nadzor nad sprovođenjem sporazuma, proveru poštovanja ograničenja naoružanja i praćenje odredbi koje se odnose na prava.

Pitanja jezika, obrazovanja, kulture i religije rešavala bi se u skladu sa evropskim standardima. Ruski jezik imao bi isti tretman kao ostali manjinski jezici u Ukrajini, dok bi se Rusija obavezala da na svojoj strani linije primirja pruži iste garancije govornicima ukrajinskog jezika i verskim zajednicama. Sve obaveze u vezi sa ekstremizmom i podsticanjem na nasilje bile bi uzajamne, a njihovo sprovođenje nadgledao bi Oebs. Ratni zarobljenici bili bi razmenjeni po principu „svi za sve“, pritvoreni civili bili bi oslobođeni, a razdvojena deca ponovo bi bila spojena sa svojim porodicama.

Sankcije bi bile ukinute tokom 2027. godine. Ruska državna imovina koja je trenutno blokirana takođe bi bila odmrznuta, a privatna imovina zaplenjena ili blokirana na obe strane bila bi vraćena. Međunarodni fond za obnovu, kojim bi upravljala Evropska investiciona banka, finansirao bi obnovu na obe strane linije primirja, uz doprinose svih strana, uključujući Rusiju, u okviru zajedničkih napora, a ne u vidu ratne odštete. Tranzit gasa preko Ukrajine mogao bi da bude obnovljen tamo gde postoje kupci spremni da ga preuzmu, bez obaveze Evropske unije da kupuje ruski gas.

Izveštaj misije Oebsa za nadzor, sastavljene od nenaoružanih posmatrača iz država koje nisu članice Natoa, o ozbiljnom kršenju sporazuma pokrenuo bi konsultacije među državama garantima i prosleđivanje slučaja Savetu bezbednosti UN. Ukrajina bi ukinula ratno stanje i održala izbore pod nadzorom Oebsa, a novoizabrana Vrhovna rada ratifikovala bi sporazum i usvojila ustavni zakon o neutralnosti. Ruska Savezna skupština ratifikovala bi sporazum u istoj fazi.

Ovaj predlog sporazuma bavi se uzrocima rata, a ne samo njegovim posledicama. Evropa je uglavnom bila izostavljena iz oblikovanja mirovnog rešenja. Predlaganjem ovakvog okvira, evropske vlade mogu da preuzmu vodeću ulogu u izgradnji evropske nedeljive bezbednosti i pomognu okončanju rata koji je odneo stotine hiljada života i koji i dalje nosi rizik od sukoba između nuklearnih sila.

Piše: Džefri Saks, univerzitetski profesor i direktor Centra za održivi razvoj Univerziteta Kolumbija, i predsednik Mreže Ujedinjenih nacija za rešenja u oblasti održivog razvoja