Aliju: Suđenja za ratne zločine u odsustvu izazovna, teško obezbediti efikasnu odbranu za optužene

Advokat i saradnik Fonda za humanitarno pravo iz Prištine Amer Aliju izjavio je da će suđenje u odsustvu za ratne zločine u Meji biti najveće po broju optuženih, ali da pravnici ovom vidu procesa najviše zameraju nemogućnost efikasne odbrane.

„Pravnici imaju svoje primedbe na suđenja u odsustvu zato što su ona izazovna. Teško je obezbediti efikasnu odbranu za optužene u odsustvu, ali takva suđenja nisu zabranjena. Koriste se i u Srbiji, ali i u Hrvatskoj gde je mnogo takvih predmeta. Za Kosovo je ovo nova sudska praksa“, rekao je Aliju za Kosovo onlajn.

Aliju kaže da kao pravnik ima primedbe na ovakav vid suđenja.

„Treba da postoji jednakost strana u postupku. Takođe potrebno je imati i efikasnu odbranu, a sve to je teško osigurati u ovakvim postupcima“, naglašava Aliju.

Dodaje da su sudije i tužioci u ovakvim postupcima prinuđeni da poštuju zakone i postupaju onako kako je predviđeno.

„Vrše istraju, zatim šalju zahtev da se osumnjičeni pozove u tužilaštvo kako bi dao izjavu. Ako se osumnjičeni ne pronađe raspisuje se poternica i sve ostalo. Na kraju se podiže optužnica i upućuje poziv za ročište. Sve to traje nekoliko meseci i mora da bude javno objavljeno kako bi javnost koja ima neke informacije o ovom slučaju ili optuženom za kojim je raspisana poternica to podelila sa policijom ili tužilaštvom“, opisuje proceduru Aliju.

Dodaje da u konrektnom slučaju, ukoliko dođe do pravosnažne presude ona će biti pravno validna.

„Prema zakonima presude su pravno validne. E sada, sudsko veće treba da takvu presudu donese na osnovu jakih i čvrstih dokaza i da tokom postupka obezbedi da oni koji su optuženi dobiju profesionalnu pravnu pomoć“, navodi Aliju.

Dodaje da zakon propisuje mogućnost da ukoliko tako osuđena osoba kasnije bude uhapšena - ima pravo na ponavljanje sudskog postupka.

„On ima automatski pravo da traži da se sudi u njegovom prisustvu. To mu garantuje zakon“, navodi Aliju.

Ističe da je do ovakvih pravnih rešenja - suđenja u odsustvu došlo zbog nesaradnje između pravosuđa Kosova i Srbije.

„Kosovske institucije su bile prinuđene da uvedu i suđenja u odsustvu zato što je problem obezbediti nekog ko je osumnjičen za ratni zločin, a koji se možda nalazi u Srbiji. A i Srbija i Kosovo ne sarađuju, ne razmenjuju informacije. Zbog toga su ovi postupci naglo pokrenuti i imamo do sada više od 70 optuženih u odsustvu“, kazao je Aliju.

Podseća da je mogućnost suđenja u odsustvu prvi put omogućeno izmenama zakona 2019. godine.

„Usledile su još dve izmene zakona o krivičnom postupku i od 2023. godine Tužilaštvo Kosova je počelo sa podizanjem optužnica u odsustvu. Do sada je podiglo 17 optužnica protiv više od 70 optuženih za ratne zločine koji su počinjeni tokom rata na Kosovu. Među njima je i optužnica za Meju. To je jedna od najvećih optužnica koju je tužilaštvo podiglo u odsustvu, ali i u odnosu na druge optužnice posle rata na Kosovu. U ovoj optužnici je 53 osobe koje se sumnjiče da su učestvovale i počinile zločine za koje se terete“, podseća Aliju.

Suđenje u odsustvu za ratni zločin u Meji trebalo bi da počne 16. juna. Na spisku se nalazi i više generala bivše Vojske SRJ, od kojih su mnogi u relevatno vreme bili komandanti brigada angažovanih na Kosovu 1998. i 1999. godine.