Porodica Perović napustila selo Medregovac, ali tapiju i nadu u povratak neće nikad

Medveđa
Izvor: jugpress

Deset godina porodica Perović živela je i opstajala u selu Medregovac, opština Podujevo, koje je okruženo Albancima. Onog trenutka kada su im se deca našla u opasnosti donoseći hranu i lekove odlučili su da napuste svoje ognjište, ali tapiju na njega čuvaju, prenosi RTS.

Među više od 100.000 stanovnika u opštini Podujevo nema nijednog Srbina. Poslednji bračni par Perović, otišao je 2017. godine. Pretnjama, hapšenjem, kaznama, čak i dolaskom na kućni prag, gde su našli mir, pritisci da prodaju imovinu se nastavljaju.

Čitavu deceniju potpuno sami u albanskom okruženju: Rašo i Milica Perović izdržali su zastrašivanja, pustošenja imanja i krađu. Slomilo ih je kada su im se deca, koja su im donosila hranu i lekove, našla u životnoj opasnosti. Ognjište su napustili pre četiri godine.

"Sve su se Srbi rasturili, nema kuće, nema, samoća. Sam čovek je kao vuk u šumi", kaže Radisav Rašo Perović iz Medregovca kod Podujeva.

Ugledni domaćini nasledili su od predaka časno, herojsko ime i velike posede. Od punih štala i torova iz Medregovca u Medveđu poveli su samo dve krave.

"Svu su kuću demolirali, a pre nismo zaključavali, samo smo vrpcu i ekser ovamo zavezali, ništa ne bi uzeli. Sad su nam uzeli i bojler i mašinu i kadu", kaže Milica.

Od Medveđe do kuće Perovića najkraći put je dug 22 kilometra. Uprkos neprekidnim hapšenjima, do nedavno ga je najčešće koristio njihov stariji sin Goran. Da obiđe kuću, okućnicu, šume, ali krstovima i ikonama obeleži svaki srpski komad zemlje.

Prelaz na administrativnoj liniji, koji deli Medregovac u opštini Podujevo i Sponce u Medveđi, Beograd priznaje, ali ne i prištinske vlasti. Zbog toga tu ne može niko da pređe, pa ni meštani Sponca čije je groblje pedesetak metara odatle.

Svoje imanje i česte krađe šume sada posmatra sa susednog brda, iz centralne Srbije. Posle presude da zbog korišćenja nelegalnog prelaza plati kaznu za sebe i sina, strah se uvukao.

"Ja ću da platim kaznu, ali šta mene sekira - oni će, kad me budu uhapsili, ako me budu uhapsili, oni će da mi nakarikaju raznorazna dela, oni će da mi izmisle raznorazna ubistva možda, ko zna šta, samo da bi me zadržali. Znate, naše imanje ima preko 40 hektara, mi to sa ovom pameću nećemo da prodamo i onda sad vrše razne pritiske", objašnjava Goran.

Dok su ovu oblast čuvali češki vojnici, sa kojima su se izrodila čak i kumstva, života je bilo, priča Goran. Sa njihovim odlaskom Perovići, Jankovići, Savovići, Ivovići morali su da napuste Medregovac, ali tapije svojih imanja svi čuvaju poput najvrednijih svetinja.