Tokom 2022. godine više od 2.000 prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama na Kosovu

Nasilje u porodici.jpg
Izvor: Reporteri

U toku prošle godine zabeleženi su brojni slučajevi nasilja u porodici, posebno nasilja nad ženama, od kojih su neki završili i smrtnim ishodom, prenosi Reporteri.

Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu rekla je da će prioritet tog ministarstva biti zapošljavanje žena, kako bi se omogućila njihova nezavisnost i da ministarstvo koje ona vodi ima odgovornost, jer je nasilje u porodici institucionalno pitanje zaštite žena.

“Uprkos činjenici da se broj prijava povećao, još uvek mali broj njih prijavljuje slučaj. Kada jedna žrtva nasilja vidi da je institucija ne štiti, naravno da druga žrtva neće prijaviti nasilje. Iako je bilo pomaka, mislim da u pravosudnom sistemu imamo tužioce i sudije koji se rukovode patrijarhalnim mentalitetom, koji u takvim slučajevima oslobađaju nasilnike u redovnim postupcima ili ih sud osudi na mimimalnu kaznu", rekla je Hadžu.

Ombudsman Naim Ćeljaj kaže da društvo treba više da ulaže u obrazovanje i obuku mlađih generacija da u porodici muškarci i žene treba da budu jednako tretirani.

"Postoje dve teme kojima želim da se pozabavite, jedna se odnosi na učešće žena u rasppodeli prihoda i druga učešće žena u nasleđu. Kod ove dve teme smo se tokom 2022. godine pokazlai loši kao društvo. U tom pravcu smatram da država i nadležni organi treba da preduzimaju mere, uspostavljaju norme da bi se ova situacija promenila", rekao je Ćeljaj za RTK.

Dodao je da treba početi sa kampanjom još od ranog detinjstva, kroz strogi nadzor nastavnih planova i programa, sadržaja udžbenika sa pristupom koji ravnopravno tretira žene i muškarce u porodici, društvu i sferi života.

Iz centra za socijalni rad ukazuju na brojne slučajeve nasilja u porodici. Samo u opštini Priština u prošloj godini je bilo 300 slučajeva. Kao rezultat toga, evidentna je potreba za povećanjem osoblja.

"Ima mnogo slučajeva i nemoguće je da jedan radnik reši sve predmete", rekao je za RTK Vehbi Mujku iz Centra za socijalni rad.

Gzim Šalja iz Kosovskog instituta za pravosuđe kaže da se nasilje nad ženama i ubistva žena stalno proglašavaju vanrednim stanjem, ali institucionalna reakcija nije takva.

"Sudovi odlučuju efikasno i ne odugovlače predmete, ali je problematična činjenica da policija nema kapacitet da izvrši elektronski nadzor nad provođenjem ovih naredbi i da se na neki način ovi nalozi ne sprovode se u praksi“, rekao je Šalja.

Psiholog Ema Jašari Skeja rekla je da postoji mnogo uzroka koji dovode do čina nasilja, a jedan je suočavanje sa nasiljem od ranog detinjstva, što prema njenim rečima predisponira pojedinca za nasilje u zrelom dobu.