Rafuna: Politička blokada nije dobra poruka za strane investitore, moramo ubrzati reforme

Politička blokada i nefunkcionisanje institucija usporavaju ekonomske reforme i ugrožavaju privlačenje novih investicija, ocenjuje predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna, koji upozorava da Kosovo zbog institucionalne krize kasni i u povlačenju sredstava iz Plana rasta Evropske unije.

Piše: Milena Maksimović

U intervjuu za Kosovo onlajn, Rafuna poručuje da Kosovo mora što pre da dobije funkcionalne institucije i ubrza reforme kako bi nadoknadilo zaostatak za zemljama regiona i ostalo konkurentno za strane investitore.

Rafuna govori o posledicama političke blokade po privredu, očekivanjima poslovne zajednice, stranim investicijama, povezivanju Kosova sa regionalnim gasnim sistemom i produktivnosti rada.

Grupa kosovskih intelektualaca, akademika, stručnjaka i umetnika uputila je otvoreno pismo u kojem je izrazila zabrinutost zbog institucionalne krize i apelovala da se institucije formiraju i zaštiti ustavni poredak. Vi ste potpisnik tog pisma. Da li očekujete da će ono naići na razumevanje političara na Kosovu?

Očekujemo, i upravo zato smo ga i potpisali. Stalno pozivam, pa i preko vašeg medija, sve političke partije koje su deo Skupštine Kosova da što pre postignu dogovor i da dobijemo pune i funkcionalne institucije. To nam je potrebno kako bismo sproveli reforme u ekonomiji i učinili Kosovo atraktivnijim za strane investicije.

Kako neformiranje institucija utiče na ekonomiju na Kosovu, ali i na čitavo društvo?

Svaki strani investitor, kao i domaći biznisi koji planiraju da prošire poslovanje, prvo gledaju pravnu i političku sigurnost. Njima je potrebno da znaju kakva će biti vlada, kakav će program imati, kakvu će viziju i fiskalnu politiku voditi i kakve će reforme biti sprovedene u zdravstvu, pravosuđu i drugim oblastima. Zato je veoma važno da imamo funkcionalne institucije i da odmah počnemo sa reformama kako bismo bili atraktivniji za domaće i strane investicije.

Kako se ova politička blokada odražava na međunarodni ugled Kosova i finansiranje iz Plana rasta Evropske unije?

Kada je reč o Planu rasta, samo je Bosna i Hercegovina u lošijoj poziciji od Kosova. Reforme koje su bile predviđene i prihvaćene u Briselu, a koje smo predložili u okviru Plana rasta, sada ne mogu da budu sprovedene jer je potrebno usvojiti određene zakone. Pošto nemamo funkcionalnu Skupštinu, ti zakoni ne mogu da budu izglasani. Zbog toga kasnimo i kasnićemo sa povlačenjem novca iz Plana rasta. Taj novac je namenjen kapitalnim investicijama i direktno utiče na naš ekonomski, ali i socijalni razvoj.

Kolike su ekonomske posledice političke blokade?

Kasnimo sa reformama zbog političke blokade i zato što nemamo funkcionalne institucije. Zemlje u našem okruženju napreduju brže od nas upravo zato što imaju funkcionalne institucije. Međutim, nije kasno. Ako dobijemo funkcionalne institucije i odmah počnemo da radimo, možemo da nadoknadimo deo izgubljenog vremena. Privredna komora Kosova spremna je da pomogne svim institucijama kako bismo ubrzali reforme u oblastima obrazovanja, pravosuđa, zdravstva, fiskalne politike, kao i u realizaciji strateških investicija.

Da li upravo ta situacija utiče na dolazak stranih investitora?

Utiče donekle. Pošto sam bio i predsednik Balkanske komore – Western Balkans 6 CIF – mogu da kažem da veliki biznisi koji dolaze da investiraju ovaj prostor posmatraju kao jedno tržište. Zato je veoma važno da se sve zemlje Zapadnog Balkana istovremeno kreću ka reformama. Tada ćemo biti mnogo atraktivniji za strane investicije. Naravno, ako imamo blokadu institucija već dve godine, to nije dobra poruka za strane investitore. Moramo da ubrzamo procese i zato smo tražili i tražimo da što pre dobijemo funkcionalne institucije na Kosovu.

Amerika je uputila zahtev Kosovu da se pridruži njenoj gasnoj mreži, međutim, to do sada nije ispunjeno. Šta Kosovo gubi nepristupanjem toj gasnoj mreži?

Mislim da će doći trenutak kada će Kosovo to prihvatiti. Sada se procenjuje šta je najbolje rešenje i koliko bi to koštalo. Imamo ponudu iz Albanije, preko Valone, a druga mogućnost je da gas dođe preko Grčke i Severne Makedonije. Od Vlade Kosova smo tražili da ubrza proces i da nam kaže koje bi rešenje bilo bolje – preko Valone ili Skoplja. Ako Kosovo ne bude deo tog sistema, izgubiće, jer su u pitanju milijarde investicija koje će biti usmerene u infrastrukturu koja treba da se izgradi. Zato mislim da će Vlada Kosova to prihvatiti i mi tražimo da to učini, jer je to strateško pitanje. Kosovo treba da bude deo tog gasnog sistema. Ceo Balkan se povezuje – Hrvatska je deo tog sistema, Srbija je sada uključena, Severna Makedonija je već dugo deo njega, Albanija je potpisala sporazum sa Grčkom, a Bosna i Hercegovina sa Hrvatskom preko Krka. I Kosovo treba da bude deo tog sistema.

U poslednje vreme bilo je dosta negodovanja zbog ugovora KEK-a sa Severnom Makedonijom. Kako vi gledate na to?

Još nemam detaljne analize tog ugovora. To je sporazum između KEK-a i korporacije iz Severne Makedonije. Takva saradnja postojala je i ranije, tako da je to nastavak saradnje. Za sada ne vidimo neki poseban problem.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, Albanija je poslednja po pitanju produktivnosti rada. Kakva je situacija na Kosovu?

Ako pogledamo ceo Balkan, postoje određene razlike. Crna Gora je prva u regionu, između ostalog zato što je više koncentrisana na turizam, odnosno sektor koji je veoma važan za njenu ekonomiju. Srbija i Bosna i Hercegovina su negde u sredini, dok je Severna Makedonija pala zbog situacije koju ima. Kosovo, mislim, polako napreduje, ali treba da pogledamo najnovije podatke. Sada smo povećali minimalnu platu i zato je razlika između javnog i privatnog sektora velika. Kosovo još nije na nivou koji želimo, ali polako napredujemo.

Kakve su posledice po ekonomiju i bruto domaći proizvod ukoliko je produktivnost niska?

Naravno, posledice nisu dobre. Zato država treba da se koncentriše na sektore u kojima može da bude konkurentnija i da kroz njih povećava produktivnost. To je jedan od ključnih uslova za ekonomski rast.