Analitičari: Politička kriza na centralnom nivou - izazov za glasanje na lokalnim izborima

Dok se približavaju lokalni izbori 12. oktobra, aktuelna politička situacija na Kosovu, posebno institucionalna kriza koji traje više od šest meseci i neuspeh konstituisanja Skupštine, otvorili su dileme u vezi sa pripremama za izbore, kao i uticajem ove krize na izlaznost građana na glasanje.

Centralna izborna komisija sprovodi pripreme za lokalne izbore 12. oktobra bez zastoja.

To je za Kljan Kosova potvrdio portparol CIK-a Valjmir Eljezi, dodajući da je najveći deo aktivnosti vezanih za birače i političke subjekte već završen.

„Pri kraju je štampanje glasačkih listića, dok je CIK u iščekivanju prijava za akreditaciju posmatrača i registraciju birača sa posebnim potrebama, koji će glasati putem mobilnih ekipa“, izjavio je Eljezi.

Uticaj na izlaznost

Međutim, situacija u kojoj Skupština Kosova nije konstituisana, odnosno blokada institucija traje duže od šest meseci, može uticati na izlaznost građana na izborima.

Politički analitičar Arbnor Sadiku za Kljan Kosova predviđa smanjenje broja birača, naglašavajući da ovaj ćorsokak, osim što snižava izlaznost, može motivisati deo građana da svoje nezadovoljstvo izraze putem glasanja.

Sadiku ističe da, iako postoji mogućnost bojkota, deo birača može biti mobilisan da iskaže nezadovoljstvo prema centralnoj politici, posmatrajući glasanje kao priliku da pošalju kritiku i iskažu očekivanja na lokalnom nivou.

„Verujem da će broj birača ovog puta biti niži nego ranije. Pre svega treba istaći da politička kriza može smanjiti izlaznost, ali može i motivisati neke da nezadovoljstvo iskažu putem glasanja. Mnogi razočarani birači mogu bojkotovati, ali drugi se mogu mobilisati. Lokalni izbori se često u ovom kontekstu vide kao način da se pokaže nezadovoljstvo prema centralnoj politici, kombinujući kritiku i očekivanja za opštinu“, rekao je Sadiku.

On dodaje da u objektivnim okolnostima trpi vlast, ali prema njegovim rečima, Kosovo je tranziciono društvo i sve može biti „ili-ili“.

S druge strane, Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova ocenjuje da situacija nekonstituisanja Skupštine i neuspeh formiranja Vlade ne mogu da se posmatraju kao nezavisni procesi u odnosu na lokalne izbore.

Prema njegovim rečima, dosadašnja iskustva pokazuju da, uprkos političkim krizama na centralnom nivou, izlaznost na lokalnim izborima ostaje relativno stabilna, zbog bliskosti građana sa lokalnim nivoom vlasti i konkretnim pitanjima koja utiču na svakodnevni život.

Predstavnik Demokratskog instituta Kosova je za Kljan Kosova naglasio je da se neuspeh konstituisanja Skupštine i formiranja Vlade ne mogu odvojeno posmatrati od lokalnih izbora 12. oktobra.

„Kada se institucionalna blokada produži i pretvori u jedno normalno stanje, to rizikuje da normalizuje i nepoverenje. U ovoj klimi, birači možda više neće posmatrati izborni proces kao instrument promene, već kao formalnost koja proizvodi isti ciklus nefunkcionalnosti“, smatra analitičar.

On dodaje da su i ranija iskustva pokazala da, uprkos političkim krizama na centralnom nivou, izlaznost na lokalnim izborima ostaje relativno stabilna.

To se, prema njegovom mišljenju, dešava zbog bliskosti građana sa lokalnim nivoom vlasti i činjenice da se izborna trka vodi oko konkretnih pitanja koja utiču na svakodnevni život.

Politička klima jedinstvena

Ipak, Cakolli naglašava da politička atmosfera na višem nivou ima uticaj, jer oblikuje očekivanja i nivo ozbiljnosti koji birači pripisuju izbornim procesima uopšte.

„Istina je da na formalnom nivou nema direktnog preplitanja nadležnosti, ali isto tako je istina da je politička klima u jednoj demokratiji jedinstvena i obuhvata ceo sistem. Građani obično ne razdvajaju percepcije o centralnim i lokalnim izborima, već ih više doživljavaju kroz opšti utisak o funkcionisanju (ili nefunkcionisanju) institucija.“

Iz DIK-a su, između ostalog, istakli da su lokalni izbori sastavni deo političkog ekosistema, pa samim tim, nesigurnost na centralnom nivou ima direktan efekat. Čak i ako ne na izlaznost, svakako utiče na način na koji građani razumeju političke procese.

Prema ovom institutu, ovakva percepcija možda neće značajno umanjiti izlazak na lokalne izbore, ali jasno utiče na političko raspoloženje, duh izborne trke i kapacitet kampanja da suštinski mobilišu građane.