Adem Demaći – "naoružani prorok" albanskog nacionalnog pokreta na Kosovu (11)

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Arogancija "fatalističkog optimizma" neizbežne kosovske državnosti

Demaći je, međutim, posle svega što je doživeo bio potpuno uveren da je vreme ostvarenja njegovih ciljeva sasvim blizu i da je neminovno. Taj "fatalistički optimizam" zasnivao je prvenstveno na apsolutnoj demografskoj nadmoći Albanaca na Kosovu, koju je zajedno sa političkim i vojnim mešanjem stranih činilaca, uzimao kao nepromenljive determinante neizbežne nezavisnosti i državnosti Kosova, poprimao je postepeno forme arogantnog i trijumfalističkog stava. Sve dok je to tako, nije bilo nikakve prepreke da Albanci sa Kosova i Albanije ne gledaju na Srbiju "s visine". Demaći je u tome bio delikatniji. Isticao je superiornost Kosova, ali je davao šanse i Srbiji. Tu superiornost temeljio je i na kvazietnogenezi koja je Albancima pripisivala ilirsko i starosedelačko poreklo, za razliku do Slovena, koji su se doseilili na Balkan. "Teško može da se nađe nešto što nas spaja, jer smo sve vreme, od kada su Srbi počeli da nadiru ovamo, doživljavali samo zlo od srpskih režima", tvrdio je Demaći.  

Posle susreta Hašima Tačija i Ivice Dačića 2012. ocenio je da je to "prekretnica" i "prvi korak", te da je "došlo vreme da stavimo tačku na ovu našu krvavu istoriju". U tome, on je sasvim osporio pravo onima koji govore da nikada neće priznati Kosovo. "Daju sebi za pravo da to govore i u ime budućih vlada i budućih generacija. Ne priznati Kosovo znači ne priznati stvarnost, zažmuriti na čitavu ovu situaciju. Međutim, Kosovo i Srbija su dve države koje imaju isti interes da idu u Evropu. Nećemo moći da zaboravimo sve ono što se desilo, ali treba da shvatimo da smo komšije, a komšije ne možemo birati. Mi smo tu. Vi ste došli tu. Zna se kada ste došli, ali ste se dobro situirali. Više ne možemo diskutovati o tome hoćete li ili nećete biti naše komšije. Vi ne možete više o nama da odlučujete. Red je da otvorimo komšijski proces jer svako oduglovačenje je gubitak i za nas i za vas", odrezao je Demaći. "Ne bi bilo dobro da se istorija ponavlja, pa da kod Srba prevlada uverenje da Albance ne treba prihvatiti, da Kosovo ne treba priznati, da ga na svaki način treba ometati", naglašavao je Demaći.    

Demaći je ostao protivnik rešenja iz Ahtisarijevog plana i pristalica reciprociteta. "Gde ste videli da je jezik manjine, koja broji 7-8 posto od ukupnog stanovništva, ravnopravan jeziku većinske nacije na čitavoj teritoriji države? Mi u našem ustavu imamo odredbu da, ako 10 srpskih poslanika od 15, koliko je Srbima garantovano mesta u parlamentu, odbije neki zakon, taj zakon ne može biti usvojen. Gde to ima? A pogledajte šta se zbiva sa našim zemljacima u Srbiji - u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Oni su ugnjeteni i obespravljeni. Kada za njih tražimo ista prava koja smo dali Srbima na Kosovu, srpska vlada nam odgovara: “To je naša stvar“, obrazlagao je Demaći. Dalje je zahtevao da "naša vlada ne treba da prihvati nikakav sporazum o pravima Srba na Kosovu, ako ta ista prava ne dobiju i Albanaci koji su pod srpskom administracijom", precizirajući da "to treba da bude alfa i omega svih pregovora“.Jasno je da on ne smatra takvo zakonodavstvo nekom velikom vrednošću koje bi trebalo da bude poštovano. On je smatrao da Srbija ne treba da ima evropsku perspektivu, ukoliko ne prizna Kosovo. U tom smislu, Demaćijevo nasleđe traje u evropskom pristupu koje se zasniva upravo na tome. "Ja Evropi kažem: “Šta će vam Srbija koja neće mir, neće razumevanje, neće saradnju sa Kosovom, koja ne priznaje Kosovo“. Ali oni uporno insistiraju i teraju nas na neke pregovore. I zato je moguće da se postigne neki sporazum koji neće biti pravedan, a bez pravednog sporazuma nema mogućnosti da živimo u dobrim komšijskim odnosima, da polako zaboravljamo zla vremena i da počnemo da gradimo Evropu koja će biti naša domovina i u kojoj će svako biti gospodar na svojoj zemlji", predočio je Adem Demaći.

On je 2014. pozdravio i visoko ocenio posetu premijera Albanije Edija Rame Beogradu, u vreme čuvene utakmice Srbija - Albanija. Ocenio je da je "Rama ozbiljan državnik" koji je to pokazao pristajanjem da poseti Srbiju. „Ovo je jedini način da pokažemo Evropi da je Srbija bila četnička država. Zato je dobro otići u Srbiju i govoriti istinu“, naglasio je Demaći.

Sledeće godine, povodom obeležavanje 7. godišnjice samoproglašene nezavisnosti Kosova, Demaći je rekao da to nije Kosovo kakvo je on zamišljao i za koje se borio, jer je ostalo previše unutrašnjih problema koja su zanemarena i zaspostavljena.

Demaći je preminuo 26. jula 2018. Albanski predsednik Iljir Meta saopštio je da "s dubokim bolom doživljava gubitak simbola nacionalnog otpora, borbe za slobodu i jednog od najcenjenije ličnosti na svetskoj areni "koji je odlučujuće doprineo da veliki cilj rata za slobodno Kosovo dobija razmere međunarodnog pitanja". Meta je poručio da "patriota Adem Demaći ostaje inspiracija za sve generacije Albanaca, primer i nacionalni uzor uklesan u istoriji Albanaca i nacionalnoj borbi za nezavisnost Kosova".

Albanski premijer Edi Rama je istakao da se njegovom smrću "završava izuzetna priča o pobunjeniku najređe vrste; Albancu najbolje vrste, čoveku najposebnije vrste, prijatelju najviše vrste. Posle života kao beskrajne oluje, on se polako rastvorio i nestao kao Bog koji je sve rekao "POŠTUJ“, napisao je Rama.

Obeležavajući drugu godišnjicu njegove smrti, Aljbin Kurti, nazvao je Adema Demaćija jednim od najinspirativnijih ljudi koji su uticali na njegovo fomiranje kao i ceo pokret "Samoopredeljnje".

„Adem Demaći je doživeo tri Jugoslavije i tri puta je išao u zatvor. Kao politički zatvorenik proveo je ukupno 28 godina. Kada je izašao u aprilu 1990. rekao je da iz malog zatvora odlazi u veliki zatvor neprekidnih političkih aktivnosti. Kurti je rekao da je Adem Demaći i nakon rata nastavio da bude važna referentna adresa i um od kojeg su svi očekivali mišljenje.

„Adem Demaći je i posle rata nastavio da bude važna referentna adresa i um od koga su svi očekivali mišljenje. Kad god su naše društvo i država bili na raskrsnici, okrenuli smo glavu ka njemu da ga pitamo šta misli o ovome ili onom. Ali, od 26. jula 2018. više nemamo ovog lidera. Međutim, svaki put kada želimo da napravimo korak napred u svojim ciljevima, mi, Albanci, uvek treba da se zapitamo i zapitamo jedni druge šta bi Adem Demaći mislio o ovome. Da bismo dobili odgovor moramo se vratiti njegovim pisanim radovima“, rekao je Kurti.

Redžep Ćosja je sumirao Demaćijev značaj u albanskoj istorijskoj perspektivi. "Takav, odlučan, postojan u istraživanjima izvan i unutar zatvora, postojan u svojoj životnoj i intelektualnoj filozofiji, postojan u svom književnom i publicističkom radu, uporan u zahtevima prema sebi i drugima, humanista prema svom narodu i drugima, zahvalan, poštovan i poštovan u odnosu na svoje protivnike, Adem Demaći je izgradio svoj politički, nacionalni i književni portret, bez granica i bez jakih zaokreta".

Ćosja je u Demaćiju, još pre nego što je izašao na slobodu 1990. dao izuzetno mesto. "Adem Demaći je najzaslužnija, najvažnija politička, nacionalna i etička ličnost, da postane lider našeg pokreta za slobodu i nezavisnost Kosova, zapravo za ujedinjenje albanskog naroda. Zatvori su njegovo ime učinili istorijski izuzetno značajnim, krajnje zasluženim, ali njegove ideje, sudovi, mentalne energije, biće u skladu sa ovom važnošću, videće se nakon što izađe na slobodu i počne da se pojavljuje u javnosti,” predočio je Ćosja.  

Kada je ove godine održana svečanost imenovanja ulice Adem Demaći umesto Druge makedonske udarne brigade u skopskom naselju Čair, a što se odmah pretvorilo u veliku kontroverzu i poništavanje tog čina, Aljbin Kurti je ponovio: "Kad god smo na raskrsnici, zapitajmo se – šta bi rekao Adem Demaći". Prema svemu ovome, reklo bi se, da taj odgovor uopšte nije nepredvidiv.

(Kraj)