Džej Di Vens i ponovno pretvaranje Evrope u Hobiton

Piše za Kosovo Online: Srđan Garčević, osnivač The Nutshell Times-a

Dok ljudske intrige u seriji knjiga Pesma leda i vatre Džordža R. R. Martina nude nijansiran i realističan prikaz politike, nije iznenađujuće da mnogo idealističniji i crno-beli Gospodar prstenova ima snažan uticaj na popularnu političku maštu.

Za mnoge "štreberske" milenijalce, koji sada polako preuzimaju uzde moći širom sveta – uključujući Džej Di Vensa – filmska adaptacija Pitera Džeksona stigla je u trenutku kada su kao tinejdžeri otkrivali svet. Dok su fantastične slike borbi između sila dobra i zla urezane u pamćenje gotovo svakog milenijalca, pravi poznavaoci znaju da je najpolitičniji deo Tolkinovog remek-dela izostavljen iz filmova. Taj deo je Čišćenje Okruga (The Scouring of the Shire), koji bi narušio linearnu naraciju završnog filma, a govori o tome kako je mala, idilična Hobitova zemlja skoro uništena spoljnim haosom i unutrašnjim sukobima – čak i nakon što su ljudi, vilenjaci i patuljci porazili najveću pretnju Srednje Zemlje.

Prvih nekoliko nedelja od Trampove inauguracije donelo je značajne promene u globalnoj politici – od primirja na Bliskom istoku do početka pregovora o Ukrajini – kao i promene u političkoj kulturi. Od Trampovog smelog predloga da se Gaza možda pretvori u luksuzno odmaralište, do rastavljanja i demontiranja USAID-a (i sličnih agencija) pod uticajem Ilona Maska i DOGE-a, oseća se kao da je u globalnoj politici otvorena nova stranica, gde će važiti novi, otvorenije transakcioni, manje moralistički i prikriveni principi.

Džej Di Vensov revolucionarni govor na Minhenskeoj bezbednosnoj konferenciji izneo je stavove koji su pre nekoliko decenija smatrani zdravim razumom, ali danas deluju radikalno i opasno za branioce prethodnog globalističkog liberalnog poretka: naime, da bi države trebalo da prioritizuju slobodu i prosperitet svojih građana, čak i ako to ide nauštrb apstraktnih širih principa (posebno kada su se ti principi pokazali neuspešnim u sopstvenim okvirima).

Govor je predstavljao kritiku kontinenta koji se ponosi pejzažima nalik na one iz Okruga i hobitskom ljubavlju prema dokolici, ali se sada nalazi na milost i nemilost onih koji ga čine disfunkcionalnim i nesrećnim – kroz politike koje se kreću od ograničavanja slobode govora i političkog delovanja do prekomerne regulacije ekonomije.

Ipak, uprkos ovim vetrovima promena i nedostatku napretka, veliki deo evropskog establišmenta i dalje je zarobljen u starim obrascima i spreman je da rizikuje bezbednost, slobodu i prosperitet svojih građana.

Ne samo to, nešto više od dve nedelje nakon govora, Evropu su potresli teroristički napadi u slikovitim malim gradovima poput Miluza i Filaha, omogućeni previše permisivnom i haotičnom imigracionom politikom, na koju je Džej Di Vens upozoravao. Pored toga, donete su odluke koje ugrožavaju same ideje slobode i stabilnosti koje evropski lideri navodno brane.

Nastavak progona Kalina Đorđeskua, favorita na predsedničkim izborima u Rumuniji, kao i montirani proces i optužnica protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, pokazuju nespremnost evropskog rukovodstva da se prilagodi promenama. Baš kao i imigraciona politika, ove akcije gotovo garantuju povratni udar – potpuni gubitak javnog legitimiteta državnih institucija u Rumuniji i još gore funkcionisanje Bosne i Hercegovine, koja je već opterećena zbog odbijanja evropskih (i nekadašnjih američkih) diplomata da poštuju Dejtonski sporazum. Još ozbiljnije, s obzirom na prenapregnutu ekonomiju Evrope i njene oslabljene odbrambene kapacitete, ovo su krize koje ona ne može sama da reši. Izolovana od ostatka sveta od 2022. godine, morala bi da se osloni na SAD ili da rizikuje izazivanje još većeg globalnog haosa.

Podrška evropskih diplomata zahtevima vlasti u Sarajevu za unitarizaciju ionako krhke zemlje, kao i nezakonito nametanje Kristijana Šmita za visokog predstavnika bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN ili Republike Srpske, jednako su štetni za region kao i mlake kritike Kurtijeve agresivne politike na Kosovu i Metohiji. Nijedna od tih odluka nije dovela do funkcionalnijeg društva. Naprotiv, posle početnog napretka, Bosna i Hercegovina će tridesetogodišnjicu Dejtonskog sporazuma dočekati disfunkcionalna kao i uvek.

Baš kao u Čišćenju Okruga, stari i nefunkcionalni sistem očajnički se drži za život, izazivajući što više haosa i štete, iako nema nikakvu šansu za pobedu – kao da to čini iz puke pakosti. Nije ni čudo što se Tolkinovi entuzijasti sa Zapada osećaju pozvanima da se umešaju.